ЈЕДИНИЦА ИНДИЈСКОГ ТОВАРА: КАКО СУ ПРОДАВАЛИ ЦРНЦЕ У АМЕРИЦИ

Колико су афричких робова увезли амерички колонисти?

Од XVI-XIX века шпанска држава је продавала право за набавку робова својим колонијама у Америци. Монопол су продавали на годину дана. После године, запичела би нова продаја. Тај страшни документ на трговину живим људима зове се “асијенто”. За право асијента долазило је до свађа, туча не само појединих трговаца, већ и читавих држава.

Продаја робова доносила је велике приходе. Међутим, потребно је објаснити одређене заблуде. Обично се наводе бројеви: за све време постојања система асијенто у шпанским колонијама у Новом свету било је продато 144.000 Африканаца.

Бројке које нису импресивне. Познато је да је трговина робовима или како су их звали “црним дрветом” била је изузетно популарна. И она је доносила огромну зараду трговцима. Да ли су се, заиста, трговци зауставили на скромну бројку од 144.000 и тако себи ускратили још већу зараду?

Према Америци

Наравно да не! Потребно је навести особености асијента. Заиста у документима шпанских колониста фигурише бројка од 144.000 робова, међутим, то не значи да је она коначна. Из Африке према Америци превезено је много више људи. Број робова мерио се по “јединици индијског товара”.

Индијски се зове зато што су, у почетку, сви били уверени да је Колумбо дошао до Индије. Касније су схватили да то није Индија, већ сасвим нов континент. Међутим, име “индијски” се задржао.

Шта је, у ствари, “јединица индијског товара”.
Африканац који је потпадао под тој дефиницији морао је да одговара ригорозним условима: да не буде нижи од 180 цм, старости од 30-35 година, да има све зубе, да не буде хром, глув и уопште да нема физичких недостатака.

Разумљиво је да нису сви робови могли да прођу те строге норме. Због тога је био измишљен цео систем еквивалентности, тачније колико робова је могло бити изједначено са робом који спада у “јединицу индијског товара”. Тако су три мушкарца узраста 30-35 година били изједначени са два роба који су припадали “јединици индијског товара”. Неколико деце одређеног узраста било је изједначено са једним робом “јединице индијског товара”. Бебе уопште нису изједначавали.

Африканце су довозили у Америку у ужасном стању. Било је изузетно тешко определити њихов узраст и здравствено стање. То је давало могућности за злоупотребу шпанских чиновника при одређивању робова као “јединицу индијског товара”.

Дешавало се да за једног роба који спада у “јединицу индијског товара” изједначавају чак десет робова! Због свега наведеног, немогуће је установити колико робова су шпански колонисти довели у Америку по условима асијенто. Апсолутно тачно је једно: број робова био је много, много већи од званичних 144.000!

Осим тога, потребно је разумети да је осим званичне трговине робовима цветала и нелегална. Број робова који су нелегално доводили у Америку био је неколико пута већи од “легалних” робова.

Многи робовласници (чак и државе) били су спремни на све само да дођу до једногодишњег монопола на асијенто. Норма која је указана у документу изгледа прилично скромно. Званично је у документима годишње продавано 4.000 робова. Међутим, као што је већ наведено, било је могуће довести десет пута више робова, који нису одговарали
“јединици индијског товара”.

Главно је то да су добијањем права на трговину робовима могли слободно да се баве и нелегалном трговином. Ту је зарада била огромна. Касније је било немогуће одвојити роба који је “званично” продан (који спада у групу од 4.000 годиншње) од нелегалног. Због тога никада нећемо ни сазнати колико милиона робова је доведено из Африке за више од четири века.

Милан Стојановић / Васељенска

Тула (Русија)