Austrija se i ove zime suočava sa hroničnim nedostatkom radne snage u turizmu. Bez sezonskih radnika iz inostranstva, skijališta poput Arlberga teško mogu da iznesu špic sezone od recepcije do kuhinje, čitav sistem oslanja se na pojačanje sa strane.
U tirolskom letovalištu Sankt Kristof am Arlberg, menadžerka „Alpenhotela“ Elizabet Vehselberger svake godine pred zimsku sezonu traži oko 25 zaposlenih. Od 1. decembra 2025. do 15. aprila 2026. sezonskim radnicima nude se plata, smeštaj i hrana, ali, kako navodi, prijava iz Austrije gotovo da i nema. Mnogi domaći radnici traže sigurniji posao ili se okreću ponudama u inostranstvu, iako startne plate od oko 2.200 evra nisu zanemarljive.
Iako je od novembra na snazi povećana sezonska kvota za radnike iz zemalja van EU, hotelski sektor i dalje upozorava da je to nedovoljno. Postupci za dobijanje radnih dozvola su spori i komplikovani, pa hotelima preti da, umesto da proširuju ponudu, budu primorani da smanje obim usluga ili čak odbiju goste.
Vehselbergerova ističe da se za posao prijavljuju i kandidati iz Mađarske, ali bez poznavanja nemačkog ili engleskog jezika, što u hotelu više kategorije nije prihvatljivo. Sa druge strane kako naglašava, stižu prijave kvalifikovanih stručnjaka iz Argentine, Pakistana, Šri Lanke, Srbije i Turske – ljudi sa ozbiljnom obukom, iskustvom u destinacijama poput Dubaija i poznavanjem više jezika. Ipak, u praksi većina njih ostaje „zarobljena“ u administrativnim preprekama i ne dolazi do radnog mesta.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slučaj Arlberga pokazuje dubok raskorak između potreba tržišta rada i državne migracione i radne politike. Dok domaće stanovništvo izbegava sezonske poslove, sistem istovremeno otežava dolazak onih koji žele da rade i koji poseduju tražene kvalifikacije. Na kraju, gubi i privreda koja vapi za radnicima i ljudi iz zemalja van EU koji bi svojim radom mogli da doprinesu razvoju turizma i lokalne zajednice.
Piše: Nina Stojanović
