Na današnji dan pre tačno 111 godina, započeo je jedan od najstrašnijih zločina 20. veka – genocid nad jermenskim narodom. U noći 24. aprila 1915. godine, osmanske vlasti u Carigradu uhapsile su stotine najuglednijih jermenskih intelektualaca, pisaca, sveštenika i političara. Taj dan označio je početak sistematskog plana istrebljena jednog naroda.
Tokom 1915. i 1917. godine, Osmansko carstvo sprovelo je deportacije, masovna ubistva i prinudne marševe kroz sirijsku pustinju. Procenjuje se da je stradalo oko 1,5 miliona Jermena, a čitave varoši i sela su nestale. Deca su odvajana od roditelja, žene silovane, muškarci ubijani na licu mesta. To nije bio ratni sukob – bio je to hladnokrvni pokušaj da se jedan drevni hrišćanski narod izbriše sa lica zemlje.
Dok danas svet obeležava Dan sećanja na žrtve jermenskog genocida, mi Srbi stojimo rame uz rame sa našom jermenskom braćom. I Srbi i Jermeni su drevni pravoslavni narodi koji su vekovima trpeli pod turskom čizmom. Oba naroda su kroz istoriju branila krst pred pokušajima islamizacije. Oba naroda su doživela genocid i pokušaj potpunog uništenja: Jermeni 1915. godine, a Srbi u više navrata – od Prvog svetskog rata, preko Jasenovca, do devedesetih godina prošlog veka.
Naša sudbina je vezana krvlju i verom. Jermenska apostolska crkva i Srpska pravoslavna crkva, dele istu ljubav prema Hristu. Zato danas, dok se u Jerevanu pale sveće za milione nevinih žrtava, mi Srbi kažemo jasno i glasno:
Vaša bol je naša bol.
Vaša sećanja su naša sećanja.
Vaša borba za istinu je i naša borba.
Dok neke velike sile i danas iz političkih razloga odbijaju da priznaju genocid nad Jermenima, srpski narod ga poštuje kroz sećanje odavajući počast nevino stradalima.
Žrtve jermenskog genocida ne smeju biti zaboravljene.
Mi Srbi, kao njihov pravoslavni bratski narod, nikada nećemo zaboraviti njihovu patnju, zajedno ćemo braniti istinu i sprečiti ponavljanje istorije.
Piše: Stefan Bogdanović
