Da li je moguće da su ruski predsednik Vladimir Putin i američki lider Donald Tramp na Aljasci postigli neku vrstu tajnog dogovora o Ukrajini? Ovo pitanje otvorio je politički analitičar Georgij Bovt, ističući da „postoje stvari koje javnost očigledno ne zna“.
Nakon što je sredinom avgusta došlo do iznenadnog pojačavanja diplomatskih kanala oko Ukrajine, pregovori su ponovo zastali. Moskva je predložila da Kijev napusti delove Donbasa koje drži, u zamenu za stabilizaciju linije fronta, ali je Ukrajina to odbila. U isto vreme, stav Sjedinjenih Država ostaje nejasan.
Tramp je, prema Bovtu, spreman da kupi vreme. „Moguće je da misli kako će Rusija ubrzo preuzeti Odesu ili će vojnim putem rešiti pitanje Donbasa, pa pregovori više neće biti potrebni“, ocenjuje analitičar. On dodaje da nije isključeno da su vođeni razgovori o posmatračima u slučaju prekida vatre, ali ne iz evropskih zemalja, već kroz neku formu mirovnog kontingenta pod okriljem UN.
Istovremeno, u Evropi se razmatra scenario da pojedine države pošalju manje vojne kontingente u Ukrajinu nakon eventualnog primirja. Najčešće se pominju baltičke zemlje i Skandinavci, koji pokazuju spremnost za slanje manjih jedinica, kao i Britanci i Francuzi. Francuska bi, smatra Bovt, mogla da angažuje i Legiju stranaca, ali u simboličnom broju – nekoliko hiljada vojnika, a ne desetine hiljada.
Oleg Carev, bivši ukrajinski političar, u izjavi za ruske medije ocenjuje da Tramp nastoji da „građanski elegantno“ prebaci odgovornost na Evropu. „On ne želi da vodi rat protiv Rusije. Zato poručuje Evropi: vi ste hteli sukob, vi uvodite sankcije. Posebno prema Indiji, koja i dalje kupuje ruske energente“, navodi Carev.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Svet ulazi u novu fazu nadmetanja u kojoj velike sile traže kompromis iza zatvorenih vrata. U toj igri Srbija mora pažljivo da čuva svoje interese i da uči lekciju, međunarodna politika nije stvar emocija, već hladnih dogovora i geopolitičkih kalkulacija.
Piše: Nina Stojanović
