Domaće cvećarstvo i uzgoj ukrasnog bilja beleže značajan zamah početkom marta 2026. godine, vođeni vrhuncem potražnje uoči 8. marta. Sektor napreduje kroz povećane obime proizvodnje i intenzivniju spoljnotrgovinsku razmenu, pri čemu ruža zadržava status primarnog proizvoda i jača izvozni potencijal lokalnih uzgajivača.
Globalna potrošnja u ovoj grani raste po stopi od 8% godišnje, premašujući vrednost od 30 milijardi evra, dok se domaće tržište procenjuje na 49 miliona evra. Iako je učešće cvećarstva u ukupnom agrarnom izvozu i dalje skromno, evidentno je širenje zasada i prelazak na intenzivniju proizvodnju. Predstavnici Privredne Komore Srbije naglašavaju da su udruživanje, tehnološka modernizacija i snažniji angažman proizvođača ključni za bolju konkurentnost i kvalitetniji regulatorni okvir.
Ruža ostaje strateški najvažniji artikal. Vrednost njenog izvoza skočila je sa 2,5 miliona evra u 2024. na 3,4 miliona u 2025. Tržište Evropske unije preuzima 59% izvoza, zemlje CEFTA sporazuma 21%. U EU je plasirano robe u vrednosti od 3,93 miliona evra, prvenstveno u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku, dok je u CEFTA region izvezeno 1,43 miliona evra, uglavnom živog cveća.
Danica Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije ističe da pokretanje ovog biznisa zahteva minimum 500 m² plasteničkog prostora i investiciju od oko 20.000 evra.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija poseduje ogromna potencijala u svim sferama, od IT sektora do poljoprivrede, a cvećarstvo se izdvaja kao naročito profitabilna prilika. Uz pametna ulaganja i primenu novih tehnologija, ovaj biznis može postati jedan od ključnih oslonaca domaćeg izvoza i održivog razvoja budućnosti.
Piše: Stefan Bogdanović
