Devedesettrogodišnja Johana Šnajder iz Kirhberga am Valde (Kirchberg am Walde), u austrijskom Valdvirtelu (Waldviertel), čekala je oko sedam sati na nosilima u pokrajinskoj državnoj bolnici „Landesklinikumu Gmind“ pre nego što je prebačena u bolnicu u Cvetlu, udaljenu svega oko pola sata vožnje. Kako piše Kronen cajtung (Kronen Zeitung), lekari su brzo utvrdili da pacijentkinja ima akutnu slabokrvnost i da joj je potrebna hitna terapija u Cvetlu, ali je sam transport, usled preopterećenosti i loše organizacije, kasnio satima.
Sve se prema navodima iz izveštaja, dogodilo u utorak 3. februara. Johanu je Crveni krst dovezao u bolnicu u Gmindu, gde je pregledana i upućena na premeštaj u Cvetl zbog potrebe za transfuzijom. Umesto brzog prevoza, transport je naručen tek oko 13 časova, a sanitetsko vozilo stiglo je tek oko 17 časova. Rođak pacijentkinje Tomas Štajninger (Thomas Steininger), koga prenosi austrijski javni servis ORF, opisao je da je starica u međuvremenu ležala u hodniku, slaba i dezorijentisana, dok su zaposleni pokušavali da “zakrpe” situaciju koliko mogu.
Slučaj se, prema pisanju medija, uklapa u širi talas pritužbi iz Valdvirtela, gde su bolnice udaljene, a sistem prevoza između ustanova sve češće “puca”. Prema podacima koji se navode u raspravi, od početka godine interbolničke prevoze u regionu preuzela je humanitarna organizacija „Johaniteri“, ali mali vozni park i rast zahteva, doveli su do čekanja od četiri do pet sati, čak i kada su u pitanju ozbiljni pacijenti. Kronen cajtung prenosi da se žalbe gomilaju nedeljama, a da su teme čekanja i propusta stigle i do regionalne politike. Postavlja se pitanje zašto hitna pomoć i sanitetska vozila ne funkcionišu u okviru zdravsta, već humanitarna organizacija ispomaže.
U regionalnom parlamentu, odnosno Lantagu, opozicioni poslanik SPÖ-a, Alojz Šröl, oštro je napao nadležne, pitajući da li “ljudi moraju da umiru” da bi se nešto promenilo. Pokrajinski ministar za zdravstvo Anton Kasar iz ÖVP-a, priznao je da je sedmočasovno čekanje “neprihvatljivo” i najavio razgovore o pojačanju kapaciteta, uključujući proširenje voznog parka i otvaranje nove baze u regionu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slučaj 93-godišnje starice, koja je sedam sati čekala transport iz bolnice iz jedne bolnice uprkos akutnoj anemiji i hitnoj potrebi za transfuzijom, nije nesrećan propust već dokaz dubokog kolapsa zdravstvenog sistema u ruralnim delovima Donje Austrije, preopterećen vozni park, nedostatak prioriteta za hitne slučajeve i birokratski haos koji već nedeljama muči pacijente. Nude samo obećanja o „optimizaciji“ i „novim bazama“, realnost je nehumana – stari i teško bolesni ljudi plaćaju cenu institucionalnog neuspeha u zemlji koja se hvali vrhunskim zdravstvom. Sedam sati patnje na nosilima nije prihvatljivo- vreme je za trenutnu akciju i odgovornost, pre nego što sledeći slučaj postane koban.
Piše: Nina Stojanović
