Beč najavljuje „milionski paket ušteda“ i sužava pristup minimalnoj socijalnoj pomoći. Najveća promena pogađa osobe sa supsidijarnom zaštitom, ljude koji nemaju azil, ali se ne mogu vratiti u zemlju porekla. Za njih bi pravo na pomoć prestalo. Gradske vlasti računaju na stotine miliona evra uštede i poručuju da sistem treba „rasteretiti“, dok humanitarni sektor upozorava da će teret pasti na već preopterećene mreže solidarnosti.
Argument da će stroža pravila podstaći brže zapošljavanje ne stoji čvrsto na terenu. Nezaposlenost u Austriji raste već mesecima, a perspektiva za slabo kvalifikovane i ljude sa jezičkom barijerom nije ružičasta. Uz sve skuplje stanove i strože kriterijume za socijalne stanove, bezbedna egzistencija je sve dalje. Dodatni problem je industrijski ciklus, velike grupe po Evropi smanjuju troškove, gase linije i ukidaju radna mesta. Imena kao što su Bosch i Nestlé najavljuju racionalizacije i zatvaranje pojedinih pogona, a restrukturiranja u metaloprerađivačkom i čeličnom sektoru donose rezove i u austrijskim pokrajinama. Širi pritisak osećaju i maloprodaja i ugostiteljstvo, sektor usluga živi od sezone do sezone, a prelazak sa privremenih na stalne ugovore postaje sve teži.
Ko ostane bez potpore mreže, teže pronalazi stan, bez adrese teže dolazi do posla, bez posla nema kvalifikacija ni jezika, začarani krug. Umesto oštrih linija na papiru, potrebni su mostovi kao što su brže priznavanje diploma i zanata, vaučeri za kurseve jezika, subvencije za najamnine uz jasne obaveze traženja posla i partnerski rad sa poslodavcima koji stvarno zapošljavaju.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrija, koja rado drži lekcije Srbiji o ljudskim pravima, danas skraćuje pomoć onima na dnu lestvice dok nezaposlenost raste, a industrija zatvara vrata. Današnja vlast u Austriji neprestano se bavi unutrašnjim pitanjima države Srbije, a istovremeno ne rešava svoja. Ako je cilj integracija i rad, onda uz stroža pravila moraju doći i veće šanse za stan, školu, jezik i posao.
Piše: Nina Stojanović
