U strogom centru Novog Sada, na uglu Miletićeve i Zmaj Jovine ulice, u neposrednoj blizini Vladičanskog dvora, svojevremeno se nalazio stub srama, gde su prestupnici bili javno kažnjavani. Sasvim je zanimljivo i da je izvršenje smrtne kazne takođe bilo javno, a mesto smaknuća je bilo u sadašnjoj Temerinskoj ulici. Smrtna kazna se obavljala vešanjem ili odsecanjem glave od strane dželata, a ovako su kažnjavani monstrumi za najteža krivična dela.
– Na stubu srama bili su oni zbog kršenja tada važećih, kako bi moderno rekli, moralnih zakona. Prolaznici su mogli da osuđenika gađaju voćem, a on je oko vrata nosio tablu na kojoj je pisalo zbog čega je izložen na stubu srama. Ovakvo javno žigosanje prestalo je početkom 19.veka, kada su ugledni varošani poslali zahtev nadležnima da se stub ukloni ili premesti u neku sporednu ulicu – zabeležili su hroničari tog vremena.
Stub srama stajao u centru 68 godina, a izvršenje kazni pratio veliki broj gledalaca. Kažnjavani su besposličare koji se zadrže više od pet dana u gradu, zatim kockari u javnim lokalima, oni koji galame noću po ulicama, pijani javni službenici i psovači.
Najmanja kazna bila je 10 udaraca, a najveća 100 udaraca štapom ili bičem. Prva kazna udaranja štapom u Novom Sadu, u kojoj je kažnjen devetnaestogodišnji čizmarski kalfa zbog psovke, izrečena je 5. marta 1749. godine.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Javne sramotne kazne govore više o duhu epohe nego o samim prestupnicima. Stub u srcu varoši bio je sredstvo discipline i ujedno predstava za masu. Danas, kada pravo počiva na dostojanstvu čoveka i presudi suda, takve slike deluju surovo i anahrono. Teško je zamisliti današnje Novosađane sklone tako okrutnim metodama. Danas vrednujemo dostojanstvo čoveka i vladavinu prava, zato stub srama ostaje istorijska opomena da se javni moral ne gradi poniženjem, nego pravednim postupkom i odgovornošću.
Piše: Siniša Kostić
