Nenasilje je uvek bio najteži, ali i jedini put ka istinskom miru. To nije samo odsustvo sukoba, već snaga duha da ne uzvrati i da veruje u promenu tamo gde svi vide samo kraj.
Na današnji dan, 2. oktobra, kada se obeležava Međunarodni dan nenasilja, sećamo se čoveka čije ime je zauvek povezano sa ovim principom, Mahatme Gandhija. Rođen u Indiji 1869. godine, njegov život nije bila samo politička borba, već i potraga za unutrašnjom snagom, istinom i skromnošću. Studirao je pravo u Londonu, gde je upoznao evropsku kulturu i pravne principe koji su mu pomogli da oblikuje svoje ideje o pravdi i nenasilju. Radio je u Južnoj Africi, gde je prvi put iskusio diskriminaciju, a zatim posvetio život ideji da se sloboda i pravda mogu tražiti bez oružja. Njegova biografija svedoči da je nenasilje bilo više od metode, bio je način života.
Ideju nenasilja nastavili su i drugi, među njima Martin Luther King, čiji je čuveni govor: „Imam san da će jednog dana pravda poteći kao reka, a pravednost kao snažan potok“, pokazao kako mir može biti oružje protiv nepravde. Njegova borba za ravnopravnost afroameričkog naroda u Sjedinjenim Državama bila je nadahnuta Gandhijevim učenjem i dokaz da mir može biti oružje protiv nepravde.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Nenasilje ostaje najveći izazov čovečanstva, sahteva snagu veću od besa, strpljenje duže od trajanja sukoba i žrtvu koja često deluje besmisleno. Nasilje može doneti brze rezultate, ali nikada trajne. Ratovi ostavljaju ožiljke generacijama, dok nenasilje, iako sporo, pruža šansu da se rane zaista zaleče. Međunarodni dan nenasilja zato nije samo sećanje na Gandhija i Kinga, već i opomena nama danas. Prava hrabrost nije u udarcu, već u istrajnosti da ga ne uzvratimo u verovanju da i najslabiji glas može oblikovati svet.
Piše: Stefan Bogdanović
