Dok ljudi vekovima kopaju po rudnicima i mere svaki gram, naučnici tvrde da zlato nije niklo u zemlji, nego u svemiru. Rađalo se u zvezdama koje su se urušavale same u sebe i u eksplozijama koje traju milijardama godina. Ako je tako, onda je svako parče zlata koje držimo u rukama zapravo uspomena na praistoriju kosmosa.
Jedna od najnovijih astrofizičkih studija, objavljena u časopisu „The Astrophysical Journal Letters“, pokušava da odgovori na pitanje staro koliko i ljudska radoznalost, odakle dolazi zlato. Odgovor vodi do magnetara, retkih neutronskih zvezda čije magnetno polje prevazilazi sve što se može zamisliti na Zemlji. Astronomi veruju da su prve takve zvezde nastale ubrzo nakon Velikog praska, a da su njihove eksplozije širom svemira rasule teške elemente, uključujući i zlato.
Magnetar, kažu stručnjaci, povremeno doživi „zvezdani potres“. To pucanje njegove spoljne kore oslobađa ogromne količine energije i materije. U tim trenucima stvaraju se novi elementi, među njima i oni najređi i najvredniji. Nasilni događaji u kosmosu objašnjavaju ono što ljudska ruda i lopata ne mogu, zašto uopšte postoji zlato na Zemlji.
NASA već priprema novu misiju. Satelit pod nazivom COSI (Compton Spectrometer and Imager), koji će biti lansiran 2027. godine, pratiće tragove gama-zračenja iz ovih eksplozija i beležiti mesta gde su nastali teški metali. Rezultati bi mogli da potvrde da je zlato koje danas čuvamo u trezorima rođeno u trenutku kada se svemir sam lomio i slagao ispočetka.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ako je sve ovo tačno, onda zlato nije samo ukras ili valuta. To je komad kosmičke istorije, stariji od ljudi i od same Zemlje. Svaki prsten i medaljon kriju u sebi deo eksplozije koja se dogodila pre milijardu godina i još uvek traje negde u tišini svemira.
Piše: Nina Stojanović
