Legende kažu da je aloe vera spasila život Aleksandru Velikom, a nauka danas potvrđuje da ova biljka zaista ima izuzetna svojstva. Gel iz njenih mesnatih listova sadrži više od 200 aktivnih supstanci – enzime, aminokiseline, vitamine i minerale, što je čini jednom od najcenjenijih lekovitih biljaka na svetu.
Tokom opsade Gaze 330. godine pre nove ere, vojskovođa je bio teško ranjen strelom. Na putovanju kroz Egipat i Libiju stanje mu se pogoršalo, rana se inficirala i izazivala nesnosne bolove. Tada se, kaže legenda, umešala sudbina. U oazi Siva stigao je sveštenik koga je poslao Aristotel, Aleksandrov učitelj. Doneo je gel aloe vere sa ostrva Sokotra u Jemenu i primenom te biljke rana se ubrzo zacelila.
Predanje dalje kaže da je upravo Aristotel savetovao Aleksandra da krene u pohod na Sokotru i zauzme ostrvo bogato ovom dragocenom biljkom, kako bi obezbedio dovoljno zaliha za celu vojsku. Ljudi su kasnije verovali da je upravo aloe vera činila njegovu vojsku nepobedivom.
Najpoznatija je po svojoj upotrebi u lečenju opekotina, posekotina i iritacija kože, jer ubrzava regeneraciju i smanjuje upale. U kozmetičkoj industriji nalazi se u kremama, šamponima, gelovima za tuširanje i proizvodima za negu lica i tela. Međutim, njena moć ne završava na koži – sok i ekstrakti aloe vere koriste se i u prehrambenoj industriji u napicima, suplementima i dijetetskim proizvodima jer pomažu varenju, jačaju imunitet i detoksikuju organizam.
Najbolje uspeva u sušnim i toplim podnebljima. Raste u Africi, na Arabijskom poluostrvu, ali i u Latinskoj Americi i na Mediteranu. Poslednjih decenija uzgaja se i komercijalno širom sveta, a u Srbiji se može gajiti kao sobna ili baštenska biljka, pod uslovom da ima dovoljno sunca i toplote.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Od antičkog bojnog polja do savremenih domova, aloe vera je pokazala da njena snaga prevazilazi vekove. Nekada je spasavala vladare, a danas u kućnim uslovima može postati saveznik svake porodice. Ako su Aleksandru Velikom njeni listovi donosili pobedu i zdravlje, zašto ne bi i nama, makar kao dekorativna biljka ili prirodni melem.
Piše: Nina Stojanović
