Na današnji dan 1916. godine počela je bitka za Kajmakčalan, jedno od najslavnijih i najkrvavijih poglavlja u istoriji Prvog svetskog rata. Od 12. do 30. septembra trajao je uspon srpske vojske ka vrhu Sveti Ilija, visokom 2.524 metra, i odlučna borba da se probije neprijateljska linija i otvori put povratku u otadžbinu.
Prva srpska armija bila je raspoređena na ključnim pravcima Valjevci iz 5. puka pukovnika Vojislava Čolakovića napredovali su prema Kajmakčalanu, Užičani iz 4. puka pukovnika Vojislava Pavlovića prema Sivom bregu, a Šapčani iz 6. puka pukovnika Jevrema Mihajlovića prema Starkovom zubu. To su bile jedinice koje su preživele Albansku golgotu i koje su, nosile jednu misao – da se vrate kući.
Između 26. i 30. septembra vrh je više puta prelazio iz ruke u ruku. Borbe su vođene prsa u prsa, bajonetima, danju i noću, dok je neprijateljska artiljerija kosila redove. Tek 30. septembra srpska vojska je konačno zauzela vrh i učvrstila položaje. Cena pobede bila je ogromna oko 5.000 mrtvih i ranjenih. Ipak, iznad svih gubitaka uzdizala se svest da je osvojen simbol Kapija slobode.
Tada je nastala i čuvena anegdota. Bugarski vojnici u panici pred nezaustavljivim jurišima, bacali su puške i bežali vičući: „Bež’te živi, idu mrtvi!“ Verovali su da vojnici, za koje su mislili da su nestali još 1915. godine, ne mogu biti među živima. Srpska vojska, vaskrsla na Krfu, dokazala je suprotno – bila je spremna da se probije ka domovini.
Pobeda na Kajmakčalanu bila je prva velika pobeda posle Albanske golgote. Vratila samopouzdanje i moral vojsci i narodu, a saveznicima pokazala da je Srbija i dalje sila koja odlučuje na bojištu. Bio je to znak da povratak kući nije više san, već stvarnost.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Kajmakčalan je više od imena na mapi, on je večni spomenik slavi i žrtvi. Tu je srpski vojnik pokazao da se ni posle najvećih stradanja ne odriče domovine. To je bilo mesto gde su junaci pali da bi se Srbija digla. Njihova žrtva i juriš za povratak kući ostaju opomena i zavet da sloboda nikada nije poklonjena, već izvojevana krvlju i nepokolebljivom verom u povratak.
