Italijanski privrednik koji je radio širom sveta govori o Srbiji, investicijama, odlasku mladih, porodičnim kompanijama i novoj eri energetike i infrastrukture. Simone L. Apolloni, senior partner i izvršni direktor kompanije „Systema Group”, potpredsednik organizacije „Confindustria Serbia” i predsednik Odbora za infrastrukturu CEBAC-a, već godinama je jedan od najaktivnijih predstavnika evropske poslovne zajednice u Srbiji. Radio je u Rusiji, Brazilu, na Tajlandu i u više evropskih država, ali je, kako kaže, odlučio da ostane upravo u Srbiji – zbog načina života, poslovnih mogućnosti i tradicionalnih vrednosti koje se ovde još čuvaju.
Njegova kompanija godinama je vodila projekte stranih investicija, a danas se sve više bavi velikim poslovnim transakcijama, energetikom i rešavanjem problema generacijske smene u porodičnim firmama. U razgovoru za naš portal Apolloni govori o tome kako se Srbija promenila za poslednjih deset godina, zašto mladi ne bi trebalo unapred da odustaju od Srbije i zbog čega će energetika biti ključ budućeg razvoja.
Dugo ste radili u različitim delovima sveta. Zašto ste odlučili da ostanete u Srbiji?
– Radio sam u desetak zemalja – bio sam u Rusiji, Brazilu, na Tajlandu, u više evropskih država, a jedan period sam proveo i u Engleskoj. Na kraju sam se zadržao ovde i verovatno postoji razlog zašto sam ostao baš u Srbiji.
Ovde i dalje postoji način života koji je u mnogim zemljama Zapada polako nestao. Mislim na tradiciju, porodicu, klasičan način života, hrišćanske vrednosti koje se na Balkanu i dalje čuvaju. Ja sam konzervativan čovek i meni je to važno.
Kada sam došao u Srbiju, bilo je i mnogo posla sa stranim kompanijama koje su otvarale fabrike i pogone. Tada je Srbija bila u fazi velikog talasa stranih investicija.
Kažete da često razgovarate sa mladima. Kako oni danas gledaju na Srbiju?
– Razgovaro sam sa mladima u jednoj beogradskoj gimnaziji gde imaju dvojezični program srpsko-italijanski. Mnogi me pitaju šta da rade posle školovanja i da li uopšte imaju perspektivu ovde. Često mi kažu: „Hoću da idem u inostranstvo, ovde je katastrofa.”
Ja im uvek kažem isto – idite, vidite svet, studirajte, radite, istražite. I ja sam radio u mnogim državama i to iskustvo je dragoceno. Ali čovek tek kada vidi različite sisteme života može realno da proceni gde želi da ostane.
Mnogi idealizuju Zapad, a ne vide probleme koje i tamo postoje. Srbija danas ima mnogo više prilika nego ranije.
Koliko se promenila struktura investicija u Srbiji?
– Veoma mnogo. Pre šest ili sedam godina dominantne su bile „greenfield” i „brownfield” investicije. Prvo se otvaraju fabrike, grade nova postrojenja i dolazi proizvodnja. To je normalna faza razvoja svake zemlje.
Ali kada država dostigne ono što ekonomisti zovu prirodni nivo nezaposlenosti – oko pet ili šest odsto – onda se ekonomija menja. Uvek postoji mali procenat ljudi koji ne rade iz različitih razloga, ali kada dođete do tog nivoa, investicije više ne dolaze samo zbog jeftine radne snage. Danas u Srbiju dolaze investitori iz celog sveta, jer su ovde pogodni uslovi za poslovanje, nedavno sam imao jednog klijenta iz Dubaija koji mi je upravo ovo i rekao.
Tada počinje druga faza razvoja.
Šta podrazumeva ta druga faza?
– Mnogo više transakcija, konsolidacija kompanija, energetike, infrastrukture i održivosti. Ranije smo se 15 godina uglavnom bavili projekt menadžmentom i dovođenjem stranih investicija. Danas je naš „core business” mnogo više vezan za transakcije, investicione fondove i energetiku.
Sve više kompanija zanima ekologija, održivost, odnosno ekološki, društveni i standardi održivog poslovanja.
Posebno energija – solarna, hidro i vetroenergija.
Razvoj veštačke inteligencije doneo je ogroman rast potrebe za energijom. Data centri i AI sistemi troše enormne količine električne energije i zato sada cela Evropa ulaže u nove kapacitete.
Ne ulaže se samo u proizvodnju struje, već i u mrežu, jer su postojeće mreže stare i nisu projektovane za ovakve potrebe. Takođe, važno je napomenuti da je sada kada je infrastruktura na odličnom nivou, kada su investitori tu, na red došla ekologija i poboljšanje kvaliteta života Srba. Postoje investitori koji su zainteresovani da dođu i investiraju u tu sferu.
Koliko je problem generacijske smene u porodičnim firmama ozbiljan?
– Veoma ozbiljan. Danas imamo mnogo vlasnika kompanija koji imaju 70 ili 75 godina i dolaze kod nas sa pitanjem šta da rade sa firmom.
Neki su uspeli da pronađu rešenje sa svojom decom, ali iskreno – to je manjina. Ljudi često misle da je lako prebaciti deci porodični biznis, ali nije. Nova generacija ima drugačije planove i drugačiji pogled na život.
Možda jedna četvrtina ili trećina uspe da uspešno prenese posao na naslednike. Ostali traže druga rešenja – investicione fondove, privatni investicioni fondovi kompanije, strateške partnere ili investitore.
To je danas postao jedan od naših najvažnijih poslova.
Koliko je važna saradnja evropskih poslovnih zajednica u Srbiji?
– Veoma je važna. „Confindustria Serbia” osnovana je 2012. godine kao deo najveće italijanske privredne organizacije. U Italiji ta organizacija ima oko 165.000 kompanija članica i veoma snažan uticaj u komunikaciji privrede sa državom. U Srbijji danas posluje 220 italijanskih kompanija.
Pre dve godine napravili smo dodatni korak i udružili se sa još 12 evropskih poslovnih asocijacija i komora u Srbiji – nemačkom, francuskom, austrijskom, belgijskom, grčkom i drugim.
Formirali smo savet evropskih poslovnih udruženja koji danas predstavlja oko 2.000 evropskih kompanija koje posluju u Srbiji. Kroz taj savet razgovaramo sa državom kada postoje problemi u poslovanju ili nešto ne funkcioniše kako treba.
To je način da privreda institucionalno učestvuje u unapređenju poslovnog ambijenta.
Da li Srbija i dalje može da privlači ozbiljne investitore?
– Naravno. Srbija više nije samo tržište jeftine radne snage. Srbija je zemlja koja ima stručnjake, tehnologiju, kvalitetne ljude i pozitivno poslovno okruženje.
Mislim da Srbija ulazi u novu ekonomsku fazu razvoja. Ključne teme u narednim godinama biće energetika, infrastruktura i tehnološki razvoj. Tu će se voditi najveće bitke za investicije.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
