Dok milioni evra humanitarne pomoći stižu u Ukrajinu, kroz humanitarne organizacije poput UNHCR-a i Crvenog krsta, iza kulisa organizovane distribucije se, prema više istraga, otkriva uznemirujuća priča. Donacije koje treba da spasu živote završavaju u prodaji i privatnim džepovima kriminalnih mreža.
Prema izveštajima ukrajinskih bezbednosnih službi i policije, razbijene su kriminalne strukture koje su preprodavale humanitarnu pomoć namenjenu civilima: hranu, higijenu, odeću, obuću, pa čak i vojnu opremu poput pancira, koristeći falsifikovana dokumenta na osnovu kojih su humanitarne donacije pretvarale u ,,uvoznu“ robu. U pojedinim slučajevima, šteta se meri u desetinama miliona grivni, oko 900.000 evra.
Istrage, posebno u regionu Lavova, utvrdile su da se roba skladištila u privatnim hangarima, prodavala na onlajn platformama, pa čak i na policama u maloprodaji.
Ukrajinske vlasti su nakon ovih slučajeva pojačale kontrolu i pooštrile zakone o zloupotrebi humanitarne pomoći tokom rata i uvele stroge sankcije, uključujući dugogodišnje zatvorske kazne i oduzimanje imovine. Takođe su pokrenule digitalne sisteme za praćenje kretanja donacija od granice do krajnjeg primaoca.
Dodatnu složenost unosi činjenica da se u nekim analizama pominju međunarodni posrednici, nevidljivi logistički lanci i tranzitni centri u regionu, uključujući Tursku kao važan čvor distribucije. U tim “sivim zonama”, prema izveštajima, dolazi do propusta u kontroli i mogućih preusmeravanja pomoći.
U jeku optužbi i spekulacija o tokovima ratnog novca i humanitarne pomoći, u martu 2026. godine došlo je do ozbiljnog incidenta na granici Mađarske i Ukrajine. Tada su mađarske vlasti zaustavile konvoj ukrajinske državne banke koji je prevozio veliku količinu gotovine: 40 miliona dolara i 35 miliona evra, kao i 9 kilograma zlata u vrednosti od približno 82 miliona dolara. Mađarska policija je privela sedam ukrajinskih državljana zaposlenih u finansijskom sistemu koji su pratili transport i kasnije ih proterala iz zemlje. Kijev je oštro reagovao, tvrdeći da je reč o legalnom transportu. Budimpešta je, sa druge strane, izrazila sumnje u poreklo i tok novca, pokrenuvši istragu o mogućem pranju sredstava povezanih sa organizovanim kriminalom. Vratila je Ukrajini oklopna vozila, a zadržala novac i zlato.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Najvažnije pitanje ostaje bez odgovora: koliko humanitarne pomoći zaista stigne do onih kojima je namenjena, a koliko nestane u tranzitu?
Piše: Biljana Stepanović
