Senat Univerziteta u Beču odbio je da dodeli Zlatnu doktorsku diplomu austrijskom naučniku i kritičaru rodnih studija, što je izazvalo oštre reakcije u austrijskoj javnosti i naučnim krugovima. Kako prenosi austrijski list „Die Presse“, odluka je doneta zbog njenih javnih stavova o rodnoj ideologiji i klimatskim promenama, koje univerzitet smatra nespojivim sa „vrednostima institucije“.
Kako izveštava „Die Presse“ od 30. aprila 2026. godine, reč je o slučaju koji je izazvao burne polemike. Senat bečkog univerziteta sprečio je dodelu prestižne Zlatne doktorske diplome osobine koja je ranije bila aktivna u projektima za veće učešće žena u matematici, ali je kasnije postala poznata po kritici savremene rodne politike i „zelenog aktivizma“. Univerzitet je naveo da je kandidatkinja „naučno neintegrisano“ postupala i odstupila od „dobre naučne prakse“. Osoba o kojoj govori je Rudolf Tašner poznati austrijski matematičar, profesor i političar (OVP).
Odluka dolazi samo dve godine nakon što je Austrija usvojila kontroverzni Zakon o samoopredeljenju, koji je ukinuo tradicionalni binarni polni status u ličnim dokumentima. Kritičari ove odluke Univerziteta vide u njoj opasan presedan – kažnjavanje drugačijeg mišljenja unutar akademske zajednice. „Die Presse“ navodi da je reč o jasnom signalu da određene teme više nisu otvorene za slobodnu naučnu raspravu na jednom od najstarijih evropskih univerziteta.
Slučaj je izazvao oštre kritike iu široj javnosti. Mnogi stručnjaci upozoravaju da ovakve odluke ozbiljno ugrožavaju akademsku slobodu i pretvaraju univerzitete u ideološke institucije, umesto u mesta slobodne razmene ideja. Anonimni profesor Univerziteta u Beču izjavio je za „Die Presse“ da je „zastrašujuće koliko ideološke pozicije danas dominiraju naukom“.
Ovaj slučaj iz Beča još jednom potvrđuje duboku krizu zapadne akademske zajednice u kojoj se sloboda mišljenja sve više žrtvuje zarad nametnute ideološke matrice. Umesto da bude bastion kritičkog mišljenja, Univerzitet u Beču pokazao je spremnost da kazni one koji se usude da dovedu u pitanje dominantne narativne prirode i klime. Ovo treba da bude upozorenje svima koji veruju u vrednost slobodne naučne rasprave – akademska sloboda nije luksuz, već temelj svakog ozbiljnog intelektualnog prostora.
Piše: Nina Stojanović
