Iako je mnogi već decenijama pevaju kao staru narodnu pesmu, „Cveta trešnja u planini“ nastala je 1982. godine iz pera Dušana Kovačevića. Tekst je prvobitno napisan za pozorišnu dramu „Sabirni centar“, a široj publici postao je poznat 1989. godine kroz istoimeni film Gorana Markovića, gde ga je potresno otpevala Anica Dobra uz hor „Lola“.
Muziku je komponovao Zoran Simjanović, a pesma je brzo prešla granice pozorišta i filma. Jednostavni, ali duboko melanholični stihovi, poput „Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema“, danas se čuju na sahranama, komemoracijama i porodičnim okupljanjima.
Mnogi veruju da je reč o anonimnoj narodnoj tvorevini iz davnih vremena, jer je autor uspeo da uhvati duh srpske seoske nostalgije i bola za izgubljenim.
U stvarnosti, „Cveta trešnja“ je moderno književno delo koje je, zahvaljujući izuzetnoj melodiji i interpretaciji, doživelo sudbinu retkih umetničkih pesama – potpuno se stopilo sa narodnim nasleđem.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kroz istoriju srpske kulture mnoge autorske pesme vremenom su postale „narodne“, jer ih je narod prihvatio kao deo sopstvenog identiteta i emocije. Kada delo pređe granicu autora i nastavi da živi među ljudima, na slavama, sahranama, okupljanjima i u svakodnevnom životu, to je možda i najveće priznanje koje umetnik može da dobije.
Piše: Nina Stojanović
