Posle masakra u Gracu 2025. godine, u kome je ubijeno 10 ljudi, austrijske vlasti pokrenule su jednu od najobimnijih reformi zakona o oružju u poslednjim decenijama. Cilj je jasan – smanjenje rizika da vatreno oružje dođe u ruke osoba sa neprepoznatim psihološkim problemima ili problematičnim ponašanjem.
Ključna promena je uvođenje obavezne psihološke procene kao centralnog filtera za izdavanje dozvola. Iako su psihotestovi postojali i ranije, sada su znatno rigorozniji i detaljniji. Umesto formalnih i površnih provera, procene sprovode licencirani klinički psiholozi u specijalizovanim centrima, uz standardizovane metode merenja i tumačenja osobina.
Testovi sada obuhvataju širi spektar faktora: stabilnost ličnosti, impulsivnost, kontrolu agresije, emocionalnu regulaciju, istoriju mentalnog zdravlja, eventualne zavisnosti, ali i sposobnost donošenja odluka pod stresom. Poseban segment postao je i detaljni intervju o motivaciji za posedovanje oružja, gde se analizira da li je razlog lov, sport ili potencijalno rizični obrasci ponašanja.
Jedna od najvažnijih promena jeste napuštanje starog principa „jednom odobreno – zauvek važi”. Novi sistem uvodi periodične i ponovne procene, naročito u slučajevima kada postoji nova informacija o ponašanju vlasnika. Time se uvodi dinamički nadzor, a ne samo jednokratna provera. Uz to, značajno je unapređena razmena podataka između policije, sudova i zdravstvenih institucija, kako bi se brže identifikovali potencijalni rizici.
Ova promena je odgovor na slučajeve u kojima su pojedinci legalno posedovali oružje uprkos ranijim znakovima psihičke nestabilnosti ili nasilnog ponašanja.
Pored psiholoških kriterijuma, uvedeni su i stroži administrativni uslovi. Minimalna starosna granica podignuta je na 21 godinu, uz određene izuzetke za lovačke i sportske discipline. Obavezan je psihološki sertifikat za većinu podnosilaca zahteva, dok su izuzeci ograničeni na vlasnike važećih lovačkih dozvola i specifične profesionalne kategorije.
Dodatno, sada je neophodno dokazati redovnu upotrebu oružja u okviru sporta, lova ili službene dužnosti, proći detaljniju proveru prošlosti, uključujući prekršaje i sudske mere zabrane, i podneti zahtev nadležnom organu prema mestu prebivališta, uz strožu administrativnu obradu.
Produžen je i period obrade zahteva, a kontrole bezbednog skladištenja oružja postale su češće i detaljnije. Policija ima šira ovlašćenja da proverava da li se oružje drži u propisanim sefovima i da li su ispoštovane mere bezbednosti u domaćinstvu.
U širem kontekstu, Austrija je ovim reformama dodatno uskladila svoj sistem sa pooštrenim evropskim standardima kontrole civilnog oružja, koji poslednjih godina sve više naglašavaju psihološku procenu i prevenciju rizika, a ne samo formalno ispunjavanje uslova.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Suština reforme je jasna – Austrija pokušava da zatvori sve rupe u sistemu koje su omogućavale da oružje ostane u rukama osoba koje su formalno ispunjavale uslove, ali su u praksi mogle predstavljati opasnost. Novi model više ne polazi od pretpostavke poverenja, već od kontinuirane provere rizika.
Piše: Biljana Stepanović
