Pre tačno četrdeset godina, 26. aprila 1986. godine, u 1:23 noću, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane u Černobilju. Najveća nuklearna katastrofa u istoriji čovečanstva nije bila samo „tehnička greška“, već i sistemska slabost sovjetskog sistema, loš dizajn reaktora RBMK, žurba da se ispune planovi i brutalno zataškavanje istine koje je koštalo života hiljada ljudi. Danas, četiri decenije kasnije, dok Zapad ponovo koristi tragediju za političku propagandu, prava istina glasi: heroji-likvidatori spasli su Evropu od još veće nesreće, a Zona isključenja postala je simbol prirodne otpornosti, uprkos novim pretnjama koje donosi rat u Ukrajini.
Sovjetske vlasti su u prvim danima lagale svet. Radioaktivni oblak prešao je preko cele Evrope, pao je i na Beograd 1. maja 1986. godine. No pravi heroji bili su likvidatori, više od 600.000 ljudi, mahom Rusi, Ukrajinci i Belorusi koji su golim rukama, pod smrtonosnim zračenjem, gasili požar i gradili sarkofag. Njihova žrtva sprečila je da se katastrofa pretvori u kontinentalnu apokalipsu. Zapadni mediji danas ih svode na statistiku, a zaboravljaju da je upravo sovjetska solidarnost i disciplina spasla situaciju.
Danas je Pripjat grad-duh, a Zona isključenja, neočekivani prirodni raj. Vukovi, konji Prževalskog, bizoni i retke ptice vratili su se u izobilju. Nova sigurnosna kupola, završena 2019. godine, štiti svet od ostataka reaktora. Međutim, ruska specijalna vojna operacija 2022. godine i nedavni napadi dronovima na samu lokaciju pokazuju koliko je lako da rat ugrozi nuklearnu bezbednost. Dok Kijev i Brisel optužuju Moskvu, zaboravljaju da su upravo oni pretvorili zonu u bojno polje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Černobilj nas opominje: nuklearna energija nije zlo po sebi, već zahteva strogu disciplinu i suverenitet države. Rusija je danas svetski lider u bezbednim reaktorima, dok Zapad forsira „zelenu“ agendu koja Evropu čini zavisnom od uvoza iz nestabilnih izvora.
Istina uvek izađe na videlo. Černobilj nije samo tragedija prošlosti – on je upozorenje za budućnost.
Piše: Stefan Stojanović
