Da li je jutarnja kafa samo ritual buđenja ili nešto mnogo ozbiljnije? Naučnici već decenijama pokušavaju da razdvoje mit od nauke, a najnoviji podaci daju ljubiteljima kofeina dobar razlog za osmeh – naročito u Srbiji, gde se kafa ne pije, već živi.
Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu (International Coffee Organization – ICO), u Srbiji se godišnje popije oko 13 do 14,5 kilograma kafe po osobi. Kada se to prevede na „narodni jezik“, to znači oko 1.200 do 1.500 šoljica godišnje, odnosno u proseku 3 do 4 šoljice dnevno. Time se Srbija svrstava među top 20 zemalja sveta po potrošnji kafe po glavi stanovnika i ulazi u neformalnu ligu evropskih „kafa-rekordera“.
Ali priča tu postaje zanimljivija.
Velika opservaciona studija, koja je analizirala podatke iz dve dugoročne zdravstvene studije – „Nurses’ Health Study“ (Studija zdravlja medicinskih sestara) i „Health Professionals Follow-up Study“ (Studija praćenja zdravstvenih radnika) – sa više od 130.000 učesnika, donosi potencijalno dobre vesti: kafa i čaj mogu imati zaštitni efekat na mozak. Rezultati ukazuju na smanjen rizik od demencije i kognitivnog pada u starijem dobu, uz važnu napomenu – umerenost je ključna.
Studija je trajala čak 43 godine, tokom kojih je praćeno više od 86.000 žena i 45.000 muškaraca. Svake dve do četiri godine učesnici su prijavljivali svoje prehrambene navike. Na početku, niko od njih nije imao demenciju ili Parkinsonovu bolest.
Tokom praćenja zabeleženo je oko 11.000 slučajeva demencije, ali su istraživači uočili jasnu povezanost: osobe koje su redovno pile kafu imale su niži rizik od razvoja demencije. Sličan, iako nešto blaži efekat primećen je i kod čaja, uz poboljšane kognitivne funkcije.
Zanimljivo, zaštitni efekat nije uočen kod kafe bez kofeina, što sugeriše da je upravo kofein – ili specifična kombinacija sastojaka u kofeinskim napicima – najvažniji „igrač“ u ovoj priči.
Najbolji rezultati zabeleženi su kod umerenih količina: oko 2 do 3 šolje kafe dnevno, ili 1 do 2 šolje čaja.
Više je bolje — u ovom slučaju ne važi. Treća šoljica već ulazi u zonu „pregovora sa realnošću“. U svakom slučaju, kafa možda nije čarobni napitak, ali u Srbiji gde se pije kao da jeste, očigledno ima ozbiljnu reputaciju i u laboratoriji i za stolom.
Piše: Biljana Stepanović
