Švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg (23) poručila je da namerava da napusti svoju domovinu uz tvrdnju da je Švedska zahvaćena „fašističkim talasom“ i da više nije bezbedna za nju i druge aktivistkinje. Umesto stalnog doma, planira da živi „iz ranca“, spava kod prijatelja i nema fiksno mesto boravka, rekla je u intervjuu povodom premijere dokumentarnog filma o sedam godina njenog aktivizma i pokreta „Fridays for Future“.
Kako prenose švedski mediji, Tunberg je nekada Švedsku opisivala kao jednu od najsigurnijih zemalja za politički angažman, dok sada tvrdi da je situacija drastično promenjena i da je u društvu sve više onih koje ona označava kao fašiste. Po njenom tumačenju, takav talas je neprijateljski nastrojen prema ljudima koji veruju u empatiju i nauku. Njeni kritičari ukazuju da je reč o još jednom primeru prenaglašene i ideološki obojene retorike, u kojoj se svako političko skretanje udesno automatski proglašava opasnošću i „fašizmom“.
Dvadesettrogodišnja aktivistkinja trenutno studira na daljinu i nema planiran stalni dom. Njena izjava izazvala je oštre reakcije u Švedskoj i šire, posebno među onima koji smatraju da Tunberg već godinama nastupa iz pozicije moralne superiornosti i političke isključivosti. Za deo javnosti, ovakva poruka nije izraz hrabrosti, već demonstracija nesposobnosti da se prihvati činjenica da u demokratiji postoje ljudi koji misle drugačije i koji imaju pravo da na izborima menjaju politički pravac zemlje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Iz perspektive naše redakcije, izjava Grete Tunberg pokazuje koliko je savremeni aktivizam često sklon dramatizaciji, etiketiranju i netrpeljivosti prema svakome ko ne deli isti pogled na svet. Umesto da prihvati da demokratija podrazumeva političku raznolikost, promenu raspoloženja birača i pravo na neslaganje, Tunberg pribegava krajnje teškim kvalifikacijama i čitavo društveno raspoloženje svodi na „fašistički talas“. Takav pristup više govori o krizi savremenog ideološkog aktivizma nego o samoj Švedskoj. Kada neko godinama nastupa kao glas razuma i moralne čistote, a zatim političko neslaganje proglašava gotovo egzistencijalnom pretnjom, onda je jasno da se aktivizam pretvorio u oblik političkog fanatizma koji teško podnosi stvarnost van sopstvenog kruga.
Piše: Nina Stojanović
