Pariz, 20. januar 1831. godine. Besna grupa krojača upala je u radionicu francuskog krojača Bartelémija Timonijea, polupala svih 80 njegovih drvenih mašina za šivenje i pobacala ih kroz prozor. Plašili su se da će im ta „đavolja naprava“ uzeti posao i hleb. Timonije je jedva izvukao živu glavu. Tako je počela, a zamalo se i završila, priča o mašini koja je zauvek promenila svet odeće.
Od nezgrapne drvene sprave iz 1830. godine, preko američkih inovacija Eliasa Haua i Ajzaka Singera, do „singerice“ koja je na Balkanu postala sinonim za svaku šivaću mašinu, prošlo je manje od dva veka. Ono što je nekada predstavljalo skupoceni deo miraza, danas je uspomena na vreme kada je jedna mašina unosila sigurnost i samostalnost u domaćinstva.
Timonijeova mašina iz 1830. godina bila je prva praktična šivaća mašina. Radila je sedam puta brže od ljudske ruke i korišćena je za šivenje vojnih uniformi. Ipak, strah od gubitka posla bio je jači od divljenja prema izumu. Timonije je umro siromašan 1857. godine, a njegov pronalazak dugo je bio potisnut u zaborav.
Pravu revoluciju doneo je Ajzak Singer 1851. godine u Americi. Uveo je pedalu, usavršio mehanizam i pokrenuo masovnu proizvodnju, uz mogućnost kupovine na otplatu. Tako je „Singer“ postao svetski poznat brend. Šivaća mašina izašla je iz radionica i ušla u domove, a žene su dobile priliku da same šiju, privređuju i budu samostalnije. U našim krajevima „singerica“ je sa vremenom postala opšti naziv za svaku šivaću mašinu. Mnoge stare, crne „singerice“ i danas rade u domaćinstvima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Stara „singerica“ podseća nas da pravi napredak nije samo u brzini, već u onome što traje. Ta mašina nije samo ubrzala šivenje, već je ženama donela veću samostalnost i postala simbol marljivosti, domaćinstva i porodične topline. Možda bi nam svima ponekad prijalo da ponovo sednemo za pedalu i setimo se vremena kada se nešto stvaralo rukama, strpljivo i sa dušom.
Piše: Nina Stojanović
