Algoritmi, mladi i širenje radikalnih ideja. Brutalni napad nožem u Brazilu pojačao je globalnu zabrinutost zbog mizoginog sadržaja koji kruži društvenim mrežama.
Alana Anisio Rosa (20) iz grada Sao Gonsalo u Brazilu, u januaru je ljubazno odbila mladića iz teretane koji joj je često slao cveće i čokolade. Mesec dana kasnije, on je upao u njenu kuću i izbo je 50 puta džepnim nožem. Njena majka, Žaderlus Anisio de Oliveira (53), ranije se vratila kući s posla i zatekla scenu brutalnog napada.
„Pomahnitalo ju je ubadao nožem, iznova i iznova“, rekla je Oliveira. „Izbavila sam je od njega. Cela dnevna soba bila je prekrivena krvlju.“
Alana je preživela, ali je bila u indukovanoj komi i prošla kroz više operacija. U to vreme, na TikToku su se širili video snimci muškaraca u Brazilu koji tuku i ubadaju lutke uz slogan: „Trening u slučaju da kaže ‘ne’“, a Alanina majka upozorava da je napadač (21) pratio upravo takav sadržaj na društvenim mrežama.
Nakon ovog slučaja u Brazilu, širom sveta raste zabrinutost zbog eksplozije osvetničkih trendova u virtuelnom prostoru koji romantizuju nasilne reakcije na odbijanje, a u tom širem onlajn kontekstu često se pominje i pojam „red pill” — „crvena pilula” iz filma „Matriks” (1999).
U digitalnom prostoru taj izraz se ponekad povezuje sa idejama „buđenja” i narativima o muškoj dominaciji, ali i sa kritikama zbog širenja problematičnih stavova, što se ne može generalizovati na sve muškarce.
U januaru je, nakon grupnog silovanja tinejdžerke u Rio de Žaneiru, jedan od osumnjičenih koji se predao policiji, nosio majicu sa natpisom „No regrets“ ili „Nema kajanja“ – frazom koja se povezuje sa „red pill“ pokretom.
Dva meseca kasnije, vojni policajac je uhapšen pošto je pucao u svoju suprugu koja je želela razvod. U porukama koje su objavili mediji, opisivao je sebe kao „alfa muškarca“ i tvrdio da žene treba da budu „poslušne“.
Stručnjaci upozoravaju da internet platforme nisu neutralne. Algoritmi društvenih mreža dodatno afirmišu nasilje, zato što ono izaziva bes, šok, strah i masovna deljenja — a to je tačno ono što algoritmi društvenih mreža najviše nagrađuju.
Profesor Univerziteta u Sao Paulu, Danijel Kara, tvrdi da „osvetnička kultura legitimiše i podstiče nasilje“. Ester Bezera, iz državne kancelarije za borbu protiv nasilja nad ženama, upozorava da je reč o govoru mržnje koji zabrinjavajuće normalizuje nasilje među mladima.
Brazil je 2025. godine zabeležio 1.568 ubistava žena, što je najviši broj od kada je femicid postao posebno krivično delo pre deset godina. Najveća latinoamerička zemlja se u javnim izveštajima često pominje u vezi sa visokim nivoima rodno zasnovanog nasilja, što znači da su realni, tragični slučajevi u kojima su žrtve žene već deo šireg društvenog konteksta u Brazilu.
Predsednik Luiz Inasio Lula da Silva izrazio je zabrinutost stanjem u brazilskom društvu: „Muškarci postaju sve nasilniji, a žene dehumanizovanije“, rekao je Lula.
U Brazilu se već razmatraju zakonske mere koje bi kriminalizovale svaki, pa i onlajn sadržaj koji promoviše nasilje nad ženama, slično krivičnom gonjenju rasizma.
Istraživanja pokazuju da je više od 120 YouTube kanala sa mizoginim sadržajem imalo više od 23 miliona pretplatnika, uz rast od 18% u dve godine. Umesto šire međunarodne reakcije, u javnosti se i dalje vode rasprave o tome gde prestaje sloboda govora, a počinje govor mržnje sa stvarnim posledicama.
Osvetničko ponašanje prema ženama koje odbiju muškarce postao je trend koji se proširio planetom. Da li ostatak sveta treba da čeka da se situacija i po tom pitanju radikalizuje ili su neophodne preventivne mere? Odgovor bi, za mnoge, trebalo da bude jasan.
Piše: Biljana Stepanović
