Prema izveštaju nemačkog novinara Marsela Pridža, najveći evropski hotelski lanac „Revo Hospitaliti grup“ potonuo je u stečaj, a posledice se najteže osećaju u pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija. Šest hotela je ugroženo, dok je jedan već zatvoren i ne prima goste. Vest objavljena 14. aprila otkriva duboku krizu nekada moćne kompanije koja je godinama širila poslovanje širom Evrope, a sada ostavlja radnike u neizvesnosti.
Kako navodi Pridž, postupak stečaja pokrenut je početkom aprila 2026. godine pred Okružnim sudom u Berlin-Šarlotenburgu i obuhvata čak 175 hotela. U Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji pogođeni su: Inter siti Šverin, Šlos Nojštad-Gleve, Eden lajf na Rigenu (koji je već zatvoren), Vijena haus bi Vindam Cune Rostok, Vijena haus bi Vindam Baltik Štralzund i Taun haus Vismar iz Vagabond kluba. Većina objekata još radi, ali hotel Eden lajf jasno poručuje: zbog insolventnosti ne prima nove rezervacije.
U središtu ove priče su radnici. Kako ističe Pridž, zaposlenima je obećano da će plate privremeno biti isplaćivane preko operativnih firmi nakon isteka stečajnih isplata krajem marta. Ipak, neizvesnost ostaje. Kompanija tvrdi da postoji interesovanje investitora. Više od 100 strana pregledalo je dokumentaciju, a ponude se očekuju do kraja aprila. Da li će to spasiti radna mesta, za sada niko ne može da kaže.
Uzrok krize leži u preteranom širenju. Revo grupa, nekadašnja EH-AR grupa, krenula je 2008. godine kupovinom hotela u Lajpcigu, da bi do 2020. godine imala 51 objekat. Potom sledi nagli rast 250 hotela, promet od 1,3 milijarde evra i 8.300 zaposlenih. Broj noćenja nije pratio očekivanja, prihodi su izostali, a troškovi su naglo porasli, plate, minimalac, zakupnine i posebno energija postali su teret koji kompanija nije mogla da izdrži.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dok Berlin i Brisel uporno forsiraju „zelenu agendu“ i stabilnosti, stvarnost je drugačija. Hoteli se zatvaraju, radnici strepe, a veliki sistemi pucaju. Primer iz Meklenburg-Zapadne Pomeranije pokazuje granice modela rasta po svaku cenu – modela koji se, po pravilu, lomi preko građana.
Piše: Stefan Stojanović
