NATO je te noći nastavio sa intenzivnim vazdušnim udarima na infrastrukturne, industrijske i vojne i civilne ciljeve širom Srbije. Evo potpuno tačnog i detaljnog pregleda događaja tačno za 9. april 1999. godine. (noć 8/9. april i tokom dana).
Početak Bitke na Košarama (3:00 – Veliki petak)
Najznačajniji kopneni događaj tog dana.
– Oko 3:00 sa albanske teritorije počeo je masovan artiljerijski i pešadijski napad OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) uz direktnu podršku albanske vojske i NATO avijacije.
– Napadalo je oko 1.500 pripadnika OVK (uz artiljeriju i instruktore) na položaje Vojske Srbije (u početku oko 110 branilaca 53. graničnog bataljona).
– Napad je krenuo na tri pravca: vrh Rasa Košares, karaulu Košare i Maju Glavu.
– OVK je uspela da zauzme samu karaulu, ali dalji prodor na Kosovo je zaustavljen.
– Bitka je trajala do 10. juna 1999. i postala je simbol otpora (ukupno preko 100 poginulih pripadnika VS tokom cele bitke).
Ovo je bio prvi ozbiljan pokušaj kopnene invazije na KiM uz NATO vazdušnu podršku.
Žrtve i posledice tog dana
– Civilne žrtve: Najviše povređenih u Kragujevcu (124 radnika Zastave).
– Vojne žrtve: Početak teških borbi na Košarama – desetine poginulih i ranjenih pripadnika VJ već prvog dana.
– Materijalna šteta: Teška oštećenja na automobilskoj industriji (Zastava), naftnoj infrastrukturi (Smederevo) i medijskim objektima (RTS emiteri).
– Strateški kontekst: NATO je pojačavao napade na dual-use objekte i logističku infrastrukturu, dok su OVK snage pokušavale da iskoriste vazdušnu podršku za kopnenu ofanzivu.
1. Bombardovanje fabrike „Zastava“ u Kragujevcu (oko 1:13–1:20)
Najteži i najpoznatiji udar tog dana.
– Pet projektila pogodilo je kompleks „Zastava“ (nekadašnja „Crvena Zastava“).
– Uništeni/pogođeni pogoni: Kovačnica, Energetika (jedna turbina potpuno uništena), Lakirnica (kabine 4 i 5), Mehanička obrada, Zastava-Kamioni i Privredna vozila.
– Povređeno 124 radnika (većina lakše, ali veliki broj). Nema poginulih u samom napadu.
– Fabrika je bila dual-use (civilna automobilska + vojna proizvodnja), pa je NATO smatrao legitimnim ciljem.
– Požar je gasen satima; hiljade radnika ostalo bez posla.
Ovo je bio jedan od najtežih udara na srpsku privredu u prve tri nedelje agresije.
2. Bombardovanje skladišta nafte NIS „Jugopetrol“ u Smederevu (oko 2:00)
– Rano ujutru pogođeno skladište nafte.
– Velika šteta na rezervoarima i energetskoj infrastrukturi.
3. Napad na emiter RTS-a u Golešu kod Prištine
– Uništeni emiteri Radio-televizije Srbije u blizini prištinskog aerodroma Slatina.
– Cilj: ometanje informisanja i komunikacija na Kosovu i Metohiji.
Širi kontekst
9. april 1999. bio je deo intenzivne faze kada je NATO prešao sa primarno vojnih na privredne i infrastrukturne ciljeve. Istovremeno su se odvijale diplomatske aktivnosti, a na terenu je počela otvorena kopnena bitka na granici sa Albanijom. Bombardovanje je trajalo ukupno 78 dana (do 10. juna).
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija pamti, a mi smo tu da vas informišemo.
Piše: Stefan Stojanović
