U mirnom dvorištu lucernskog kvarta Bruch, gde stanovnici provetravaju jorgane, deca se igraju, a sa balkona se širi miris roštilja, uskoro će zavisnici od kreka legalno pušiti „kamenje“ pod nadzorom gradskih službi. Tako izgleda najnoviji „eksperiment“ grada Lucerna koji, kako prenosi švajcarski list Neue Zürcher Zeitung od 7. aprila 2026. želi da problem otvorene scene droge reši tako što će je preseliti pred prozore običnih građana.
Između 700 i 1.000 ljudi u tom gradu puši krek, a umesto da pojača represiju, vlast nudi legalno mesto za konzumaciju, uz pravila poput „bez buke i nasilja“, dok stanovnici već pripremaju žalbe i razmišljaju o selidbi. Javno dostupni izvori potvrđuju da grad i kanton planiraju nadzirani prostor u kvartu Bruch, sa ciljem da deo scene sklone iz centra, što je izazvalo oštar otpor komšiluka.
Krek-kokain, supstanca o kojoj je reč, nije običan „prah“, već njegov prerađeni oblik u vidu malih smeđih kristala ili „kamena“. Puši se u luli, izaziva izuzetno jak, ali kratkotrajan nalet koji traje svega desetak do petnaest minuta, posle čega zavisnici odmah traže novu dozu. Posledica su frenetično ponašanje, brzo fizičko propadanje, zanemarivanje higijene, ishrane i sna, kao i porast nasilja i sitnog kriminala. Za razliku od heroina, krek ne umiruje, već razara ljude iznutra i spolja, zbog čega se javni prostori u Lucernu već duže vreme pretvaraju u zone haosa koje odbijaju prolaznike i ugrožavaju osećaj bezbednosti.
Gradski zvaničnici tvrde da je reč o „modernom pristupu“ koji bi trebalo da smanji pritisak na centar grada i omogući medicinsku pomoć i eventualnu motivaciju za lečenje. Prema dostupnim informacijama, prostor u Bruchu trebalo bi da radi od 17 do 21 časova, uz prisustvo službe SIP, dok deo stanovnika strahuje da će kvart postati novo žarište droge, krađa i nereda. SRF prenosi da se protiv projekta već sprema više prigovora i da su reakcije iz komšiluka pretežno negativne.
Švajcarska narodna partija i konzervativni krugovi ovakav potez već nazivaju državnim neuspehom, dok stanovnici otvoreno poručuju da ne žele da im vlast problem droge doslovno preseli u dvorište. Strah je jasan – ono što se danas predstavlja kao „pilot-projekat“ sutra lako može postati trajna nova realnost.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj lucernski eksperiment nije nikakva „inovativna politika smanjenja štete“, već klasično prebacivanje problema sa jednog mesta na drugo – samo što je ovog puta to mesto stambeni kvart. Umesto da štiti obične građane, država praktično legalizuje prisustvo najteže droge pred njihovim prozorima i od njih pravi kolateralnu štetu sopstvene nemoći.
Krek nije „rekreativna supstanca“, već hemijski lanac koji ljude pretvara u robove sledeće doze. Zato prava pomoć zavisnicima ne može da bude puko obezbeđivanje prostora za konzumaciju, već ozbiljno lečenje, stroga kontrola i jasna društvena granica. Ako se ovakva politika bude predstavljala kao uspeh, Lucern neće postati primer rešenja, već simbol kapitulacije pred haosom.
Piše: Nina Stojanović
