Израел привлачи пажњу целог света, јер прети нападом на Иран као одговор на ирански напад на Израел, који је био одмазда за израелско убиство Хасана Насрале и других. Ова размена удараца сада носи ризик да Израел удари по иранским нуклеарним и нафтним објектима. У случају да се то догоди, да ли би Иран узвратио ударац и напао израелски нуклеарни арсенал у Димони? Да ли би Иран затворио Ормушки теснац, ефикасно зауставивши пролаз 25% светске нафте која се транспортује танкерима? Са Кином, која купује 90% иранске нафте, да ли би напад довео Кину у светски рат са Израелом и САД? Цене нафте су недавно скочиле након што је амерички председник Џо Бајден изјавио да разматра могући израелски напад на иранску нафтну индустрију. Аналитичари страхују да би цена барела нафте могла достићи 300 долара ако Израел, уз војну подршку САД, удари на Иран. Европљани и Американци би осетили последице сукоба на Блиском истоку у којем су дипломатија и компромис избачени из игре од стране израелског премијера Бењамина Нетанијахуа у последњој години.

Стивен Сахиони из „MidEastDiscourse“ интервјуисао је Суата Делгена, бившег турског поморског официра који се бави питањима одбране и спољне политике. Делген има широко знање о системима поморског ратовања, НАТО-у, безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ, поморској безбедности, новим технологијама и Блиском истоку.
- Стивен Сахиони (СС): Према писању „Wall Street Journal-а“, иранске ракете лансиране на Израел нису све заустављене, иако је Израел потрошио милијарде долара америчког новца пореских обвезника на системе противваздушне одбране. Да ли ово доказује неуспех „Гвоздене куполе“?
Суат Делген (СД): Израел има слојевити систем противваздушне одбране. У том систему се користе низи, средњи и високи слојеви одбране, као и системи за одбрану од балистичких ракета. Израелски вишеслојни систем чине четири компоненте: Гвоздена купола, Давидова праћка, Стрела-2 и Стрела-3. Давидова праћка, Стрела-2 и Стрела-3 се користе за одбрану од балистичких ракета. Међутим, узимајући у обзир да је Иран у последњем нападу лансирао око 200 балистичких ракета, очекивано је да капацитети система за одбрану буду преоптерећени и да неке ракете нису оборене. Стога се не може рећи да је израелски систем потпуно заказао, већ да је у неким ситуацијама недовољан у одбрани од великих ракетних напада. Верујем да ће Израел у будућности унапређивати свој систем противваздушне одбране, посебно у одбрани од хиперсоничних ракета.
- СС: Према медијским извештајима, Русија је послала нову верзију система С-400 како би помогла Ирану у одбрани од Израела. Ко би, по вашем мишљењу, победио у овом рату, Ф-35 или С-400?
СД: С-400 није показао велику ефикасност против ракета „Скалт“ и „Шторм Шадоу“ у сукобу између Русије и Украјине. Конкретно, С-400 није успео да заштити зграду штаба Црноморске флоте у Севастопољу. Због тога не сматрам С-400 веома ефикасним против Ф-35. Међутим, треба истаћи да би обарање Ф-35 од стране С-400 представљало велику психолошку предност и престиж за Русију. Стога верујем да ће Русија тајно подржати Иран не само С-400 системом, већ и другим електронским ратним системима.
- СС: Сателитске слике су показале значајна разарања на неколико израелских војних база од иранског напада. Да ли је, по вашем мишљењу, овај напад био успешан?
СД: Успех војне операције се не мери штетом коју она нанесе. Успех се мери постизањем политичких и војних циљева постављених у фази планирања. Иранов циљ није био да нанесе велику штету Израелу. Иран је желео да покаже да има средства и могућност да нанесе штету Израелу ако тако одлучи. Други циљ је био да одговори на убиство лидера Хезболаха, Хасана Насрале. Одговор није смео бити толико оштар да увуче Иран у рат, али довољно јак да покаже Израелу да Иран може да му нанесе штету. С обзиром на ове циљеве, верујем да је напад био успешан.
- СС: Израел је извршио више атентата на припаднике Хезболаха, као и напад на плејере и радио уређаје. Шта је, по вашем мишљењу, проузроковало овај безбедносни пропуст у Хезболаху?
СД: Израелски напади на чланове Хезболаха и на Насралу у Либану показују да израелска обавештајна служба има велики утицај унутар Хезболаха. Мислим да је ово довело до несигурности у Хезболаху. Без решавања ових безбедносних слабости, Хезболах неће бити у могућности да донесе веома ефикасне одлуке.
- СС: Хезболах је изгубио више војних лидера због израелских ваздушних удара. Колико ово слаби Хезболах?
СД: Хасан Насрала је био харизматичан вођа који је веома прецизно анализирао политичке и војне догађаје, позиционирајући Хезболах на правом месту. Захваљујући Насрали, Хезболах је добио подршку свих слојева либанског друштва. Хезболах ће сигурно изабрати новог лидера, али та особа неће моћи да замени Насралу. Осим тога, с обзиром на утицај израелске обавештајне службе унутар Хезболаха, нови лидер неће имати исту подршку либанског друштва коју је имао Насрала, а увек ће постојати и сумње око њега.
ЧИТРАЈТЕ НАШ САРАДНИЧКИ ПОРТАЛ: https://mideastdiscourse.com


