Srpsko narodno pozorište 28. marta obeležava svoj dan i 165 godina postojanja, uz podsećanje da ova ustanova nije nastala samo kao umetnička scena, već kao važan oslonac srpskog jezika, kulture i nacionalne svesti. Ovogodišnje obeležavanje imalo je i dodatnu težinu, jer se navršava 200 godina od rođenja njegovog osnivača Jovana Đorđevića, čoveka koji je pozorište razumeo kao „školu naroda”.
Od osnivanja 1861. godine, SNP je nastajalo u vremenu kada pozorište za Srbe nije bilo samo mesto izvođenja komada, već prostor očuvanja identiteta. Jovan Đorđević, prvi upravnik i jedan od ključnih ljudi srpskog kulturnog života 19. veka, postavio je temelje ustanove koja nije čekala da joj publika sama dođe, već je odlazila među narod. Trupa je igrala po gradovima i manjim mestima, a njena uloga bila je mnogo šira od pozorišne – da okuplja, obrazuje i učvršćuje kulturnu samosvest.
Upravo zato istorija Srpskog narodnog pozorišta ne svodi se na jubileje i repertoar, već na kontinuitet. Kroz promene država, ratove i društvene lomove, ova kuća nije prekidala svoj rad i izrasla je u jednu od retkih pozorišnih institucija u regionu koja i danas objedinjuje dramu, operu i balet. U tome i jeste njena posebnost od putujuće družine do nacionalne ustanove, SNP je ostalo verno ideji iz koje je i nastalo.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada se govori o Srpskom narodnom pozorištu, nije najvažnije ko je te večeri bio na sceni, već kakvu je istorijsku ulogu ta kuća odigrala za srpski narod. SNP nije nastalo iz komfora, već iz potrebe da se sačuva jezik, kulturni obrazac i nacionalna svest u vremenu kada je to bilo pitanje opstanka. Zato njegovih 165 godina nisu samo jubilej jedne ustanove, već dokaz da institucije nastale iz stvarne istorijske potrebe imaju najduži vek.
Piše: Nina Stojanović
