Na vratima porodične kuće u Batajnici petogodišnji Luka obmotao se oko nogu svog oca, potpukovnika Slobodana Perića, i kroz suze ponavljao: „Nemoj da ideš, tata!“ Dok je deda, koji u životu nije pustio suzu, plakao kao dete, jedan od najiskusnijih pilota u eskadrili MiG-29 već je sedeo u kabini aviona broj 114. Kako prenosi NIN u ekskluzivnom intervjuu, tog 26. marta 1999. godine Perić je zajedno sa majorom Zoranom Radisavljevićem, poleteo u odbranu otadžbine. Radar mu je otkazao, neprijateljske rakete „amram“ pogodile su avion na visini od 7.600 metara, katapultirao se iznad Drine, a njegov saborac Radisavljević dao je život za Srbiju. Perić je preživeo dramatičan pad, dočekali su ga naoružani meštani rodnog kraja kod Loznice i vratio se u jedinicu da nastavi borbu.
Kako izveštava NIN, potpukovnik Perić je samoinicijativno napustio nastavu na Generalštabnoj akademiji i priključio se svojoj jedinici još u predvečerje NATO agresije. „Nisam se bojao da poletim – idem da se bijem pa šta bude, bojao sam se samo za stanje u kome će biti moj avion“, rekao je skromno. Iako su avioni MiG-29 imali ogromne tehničke probleme posle godina sankcija, piloti i tehničari ulagali su nadljudske napore da bi letelice bile osposobljene za borbu. Perić i njegovi saborci pokazali su izuzetnu hrabrost i odanost, leteći u uslovima koji su zahtevali maksimalnu veštinu, prisebnost i srčanost.
Treće noći bez sna, posle obaranja pilota Nebojše Nikolića i Ilije Arizanova, Perić i Radisavljević dobili su zadatak da presretnu neprijateljske avione iznad Valjeva. Leteli su nisko, potom ušli u oblake, izveli precizne manevre i hrabro se suprotstavili višestruko nadmoćnijem protivniku. Perić je ugledao kondenzacione tragove raketa, viknuo saborcu: „Beži, rakete!“, a zatim osetio snažan udarac u desni bok aviona. Motor je utihnuo, kabina se napunila dimom, a komande su otkazale. Na 7.200 metara visine katapultirao se iz zapaljene letelice, padao kroz ledene oblake na minus 25 stepeni i uspeo da se prizemlji na kosu livadu kod Loznice. Njegov saborac, major Zoran Radisavljević, herojski je izgubio život u toj borbi.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Dvadeset sedam godina kasnije, ispovest potpukovnika Slobodana Perića ostaje snažno svedočanstvo srpske hrabrosti, požrtvovanosti i ljubavi prema otadžbini. Njihova žrtva, kao i nadljudski napori tehničara koji su noćima osposobljavali avione za let, ostaju trajni simbol časti i ponosa. Srpski Ugao se sa dubokim poštovanjem klanja herojima 1999. godine, koji su branili nebo nad Srbijom i narod pod njim.
Piše: Nina Stojanović
P.S. Penzionisani pilot pukovnik Slobodan Perić poginuo je u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila 2010. godine na lokalnom putu Osečina – Gornje Crnjilevo u blizini Valjeva.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
