Kada je u novembru 1898. godine prvi put doplovio u Srbiju, parobrod „Car Nikola II“ bio je ponos Kraljevine i prvi pravi srpski putnički brod. Malo ko je tada mogao da nasluti da će, nekoliko decenija kasnije, ovaj brod postati svedok jedne od najtužnijih priča naše istorije.
Tokom Prvog svetskog rata potopila ga je sopstvena posada kako ne bi pao u ruke Austrougarima. Kasnije su ga Nemci izvukli, a Srbiji je vraćen 1923. godine.
U decembru 1939. godine, dok je Evropa tonula u novi rat, Savez jevrejskih opština Jugoslavije iznajmio je „Cara Nikolu II“, „Cara Dušana“ i „Kraljicu Mariju“ da prevezu oko 1.370 jevrejskih izbeglica niz Dunav ka Palestini. Izbeglice su ukrcane na granici sa Mađarskom, ali britanske vlasti nisu želele da izdaju vize, pa je konvoj zaustavljen u Kladovu.
Meštani Kladova primili su ove ljude sa saosećanjem i toplinom, a izbeglice su tu ostale do septembra 1940. godine. Kada je položaj postao još opasniji zbog prisustva Nemaca u Rumuniji, prebačeni su u Šabac. Oko dve stotine dece uspelo je da nastavi put i izbegne tragediju, ali je gotovo sav preostali narod stradao nakon nemačke okupacije Srbije.
Posle rata brod je plovio pod imenom „Silija“, a sedamdesetih godina pretvoren je u restoran u Beogradu. Njegova sudbina kasnije je dobila i ponižavajući epilog, kada je završio kao javna kuća, zbog čega ga je štampa prozvala „brodom koji je potonuo od stida“.
Danas se nalazi u kladovskom brodogradilištu, kao tihi svedok burne i bolne prošlosti. Na dunavskoj obali u Kladovu 2002. godine podignut je i spomenik žrtvama ovog transporta u znak sećanja na stradanje i neostvareni spas.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Priča o „Caru Nikoli II“ podseća da su i u najmračnijim vremenima postojali humanost, solidarnost i spremnost da se pomogne progonjenima. Sećanje na kladovski transport zato nije samo uspomena na jednu tragediju, već i opomena da se stradanje nevinih nikada ne sme zaboraviti.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
