Andrejas Gasen, predsednik Kancelarije za obavezno zdravstveno osiguranje (Kassenärztliche Bundesvereinigung), u intervjuu za ,,nzz.ch“ otvoreno je optužio nemačku politiku da preko leđa radnih građana finansira zdravstvenu zaštitu za stotine hiljada migranata. Ovo se odnosi i na Srbe koji žive i rade u Nemačkoj, jer i oni plaćaju porez koji ide u zdravstvo, a ubrzo će u zdravstvu migranti biti i lekari i pacijenti. Po njegovim rečima, oko polovine od 5,5 miliona primalaca građanskog dohotka (Bürgergeld) nema nemački pasoš, a ipak imaju trenutni i potpuni pristup lekarima, bolnicama i lekovima, što sistem godišnje košta oko 10 milijardi evra.
U ekskluzivnom intervjuu za NZZ, Gasen je jasno rekao: „To nije originalna zdravstvena usluga, već socijalna pomoć koju plaćaju doprinosima radnici. Ako društvo želi da to zadrži, neka se finansira iz budžeta, a ne preko zdravstvenih fondova.“ Prema njegovoj proceni, od ukupno 45 milijardi evra takozvanih „vanosiguravajućih“ troškova, samo premeštanje ovih 10 milijardi u državni budžet bi značajno smanjilo pritisak na rast doprinosa.
Gasen nije štedeo kritike ni na račun političara. Kaže da se reforme odlažu zbog kratkovidosti i straha od nepopularnih poteza, a da je digitalizacija u ordinacijama i dalje u haosu, sistemi se ruše, lekari gube vreme, pacijenti čekaju. Posebno je kritikovao ideju o obaveznom „primarnom lekaru“ (porodičnom lekaru kao kapiji ka specijalistima), jer nema dovoljno porodičnih lekara, oko 5.000 mesta je prazno.
„Mi imamo odličan sistem, jedan od najboljih na svetu. Svako može sutra da ode kod genetičara ako hoće. Ali ta sloboda dovodi do preopterećenja. Ne može svako svakog dana kod svakog specijaliste“, poručio je Gasen. Dodao je i da Nemačka ima previše bolnica u Severnoj Rajni-Vestfaliji ih je tri puta više nego u Holandiji, a broj stanovnika je sličan.
Pogled portala redakcije Srpski Ugao
Na pitanje o izjavama Fridriha Merca da migranti dolaze „da im se poprave zubi“, Gasen realnost ironično ublažava i izjavljuje da u tome ima „zrno istine“, ali da se takve stvari ne smeju preterivati.
Piše: Stefan Stojanović
