U javnom saopštenju Instituta „Srpski Most“, od 15. marta 2026. godine, čiji je autor direktor Aleksandar Spasić iz Malmea, jasno se ocrtava celovita slika. Pitanje AP Kosova i Metohije danas se sve manje pomera velikim političkim potezima, a sve više suptilnim administrativnim merama – registracijama, dozvolama, rokovima i procedurama, koje iz meseca u mesec uslovljavaju svakodnevni život Srba na terenu. Dokument potvrđuje nepokolebljivu ustavnu poziciju Srbije zasnovanu na Rezoluciji 1244, odbacuje pokušaje da se ovakve mere predstave kao neutralne i „tehničke“, zahteva sistematsku evidenciju i merljive pokazatelje, ukazuje na ugroženost konkretnih prava, kao što su pravo na rad, zdravstvo, obrazovanje i pravnu sigurnost. Institut predlaže pet operativnih koraka države i završava snažnim pozivom da Srbija ne prepusti svoj narod „lavirintu birokratije“, već da ga brani pravno, institucionalno i dokazivo.
Suština problema, kako Spasić primećuje, leži u „tihom pomeranju“ realnosti. Ono što se predstavlja kao obična administrativna rutina u praksi postaje sredstvo za postepeno uspostavljanje novog režima koji kontroliše kretanje, pristup uslugama, zaposlenje i školovanje. Umesto da se takav proces posmatra kao prolazan tehnički problem, dokument ga prepoznaje kao strateški mehanizam kroz koji se prostor za normalan život Srba polako sužava, dok se njihove institucije iscrpljuju i potiskuju. Reč je o analizi koja ne dramatizuje, već precizno pokazuje kako se svakodnevica pretvara u instrument dugoročne promene realnosti na terenu.
Posebno je snažna kritika lažnog neutraliteta. Tvrdnja da je reč samo o „uređenju procedura“ ili „administrativnoj normalizaciji“ zanemaruje činjenicu da takve mere proizvode stvarnu nesigurnost, pravnu neizvesnost i diskriminaciju. Spasić podseća da status nije rešen i da svaka pojedinačna mera, iako možda ne deluje sistemski kada se posmatra izolovano u zbiru stvara prednost jednog režima na terenu. Upravo u tome leži ključna analitička snaga ovog dokumenta koji pokazuje da „tiha birokratija“ može biti delotvornija od otvorenog političkog pritiska ukoliko država ne reaguje na vreme, jasno i organizovano.
Dokument se ne zadržava samo na dijagnozi, već nudi i operativan odgovor. Najpre traži centralizovanu evidenciju svih spornih slučajeva, zatim izgradnju pravno-dokumentacionog korpusa koji će biti održiv i upotrebljiv pred međunarodnim akterima, a potom i uspostavljanje merljivih pokazatelja – od broja korisnika koji se oslanjaju isključivo na srpska dokumenta, preko odbijenih zahteva i pristupa uslugama, do finansiranja i institucionalne podrške. Uz to, insistira se na obaveznoj fizičkoj prisutnosti države kroz pravnu pomoć, kontakt-tačke i sistematsko praćenje stanja na terenu. Time se fokus sa deklarativnih saopštenja pomera na konkretnu zaštitu prava na rad, obrazovanje, zdravstvo i pravnu sigurnost – upravo onih prava čije se narušavanje najdirektnije oseća u svakodnevnom životu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Na kraju, „Srpski Most“ ne relativizuje državnu poziciju niti je svodi na puku parolu. Naprotiv, cilj je da se ona pretvori u živ okvir zaštite naroda, njegovih prava i državnog interesa: blagovremeno, precizno i dokazivo. Ovaj dokument zato nije samo upozorenje, već i promišljen, hrabar i državotvoran poziv na akciju. Srbi i nevladin sektor moraju da prestanu da reaguju samo rečima i da počnu da brane svoj narod merljivim, institucionalnim i pravnim mehanizmima. Ukoliko to učine, neće sačuvati samo svoje prisustvo na Kosovu i Metohiji, već i dostojanstvo države i budućnost svakog Srbina koji tamo živi.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
Pročitajte više ovde
