Dubai se suočava sa rizikom nestašice hrane usred eskalacije rata na Bliskom istoku, ali vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata tvrde da situaciju drže pod kontrolom. Uprkos blokadi moreuza Hormuz, koju su nametnule iranske snage, strateške zalihe hrane dovoljne su za najmanje četiri do šest meseci, dok se lanci snabdevanja već preusmeravaju vazdušnim i kopnenim putem.
Zapad i Izrael nastavljaju sukob sa Iranom, a Teheran uzvraća raketnim i dron napadima po gradovima Zaliva, najbogatije monarhije regiona suočavaju se sa realnim izazovom, mogućom nestašicom hrane. Ujedinjeni Arapski Emirati uvoze čak 90% prehrambenih proizvoda, a ključna pomorska arterija moreuz Hormuz, sada je u praksi zatvorena za komercijalni saobraćaj. Ipak, panike za sada nema supermarketi su snabdeveni, cene stabilne, a vlasti poručuju da postoje rezerve i alternativni planovi snabdevanja.
Prema rečima ministra ekonomije Abdulle bin Touqa Al Marrija, strateške zalihe osnovnih namirnica dovoljne su za period od četiri do šest meseci. Vlada već subvencioniše preusmeravanje tereta drugim rutama. Kompanija Lulu, na primer, čarteriše teretne avione Etihada koji iz Indije, Kenije i Južne Afrike dopremaju voće i meso, pri čemu svaki let nosi oko 80 tona robe. Istovremeno, iz Mumbaja je isplovio brod sa oko 500 kontejnera pirinča. Čak ni činjenica da je oko 400.000 tona indijskog basmati pirinča i brazilskog pilećeg mesa trenutno zadržano na rutama ne izaziva ozbiljnu zabrinutost, jer se razmatraju kopneni transportni koridori preko Omana i Saudijske Arabije.
Iranska zabrana izvoza voća i povrća dodatno komplikuje situaciju, ali analitičari smatraju da dugotrajno zatvaranje moreuza Hormuz ne bi odgovaralo nijednoj strani. Stručnjak Ekart Verc iz nemačkog instituta GIGA ocenjuje da bi potpuni prekid trgovine naneo štetu i Zapadu i zemljama regiona.
U međuvremenu, neke trgovinske rute već su poremećene, Australija je obustavila izvoz živih životinja, a indonežanska kafa trenutno čeka u omanaskim lukama. Ipak, Dubai računa na sopstvenu otpornost i finansijsku snagu.
Lokalna proizvodnja hrane u savremenim staklenicima, poput projekata kompanije Pure Harvest, nastavlja da radi bez prekida i tretira se kao kritična infrastruktura. Iskustva iz regiona pokazuju da su države Zaliva spremne na brze improvizacije: Katar je tokom blokade 2017. godine čak uvozio stoku avionima kako bi održao snabdevanje.
Ujedinjeni Arapski Emirati sada primenjuju sličnu strategiju, diverzifikaciju snabdevanja i oslanjanje na velike rezerve osnovnih proizvoda. Na primer, zalihe šećera u regionu dovoljne su za čak dve godine potrošnje.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Za razliku od siromašnijih država, bogati emirati mogu da plate alternativne rute snabdevanja, čak i po znatno višim cenama. Pitanje više nije samo logističko, već i geopolitičko, koliko će svet platiti produžetak rata koji već utiče na globalne cene hrane i trgovinske tokove. Dok su restorani u Dubaiju i dalje puni, u mnogim drugim delovima sveta sve se češće postavlja pitanje koliko dugo će se posledice ovog sukoba moći ignorisati.
Piše: Stefan Stojanović
