Prvo i drugo obretenje (pronalaženje) časne glave Svetog Jovana Krstitelja jedno je od velikih događaja u pravoslavnoj tradiciji, koje svedoči o čudesnom čuvanju svetinje kroz vekove. Posle mučeničke smrti velikog proroka i Preteče Hristovog, njegova sveta glava bila je sakrivena, ponovo pronađena i kroz istoriju više puta čuvana od skrnavljenja, sve dok nije dostojno proslavljena u Crkvi. Ovaj događaj verni narod obeležava kao podsećanje na stradanje svetitelja i na silu Božje promisli koja čuva svetinje.
Prema predanju, nakon što je Svetom Jovanu Krstitelju odrubljena glava po naređenju cara Iroda, ona je predata Irodijadi koja se surovo narugala svetitelju i naredila da se glava sakrije na tajnom mestu. Učenici Svetog Jovana uspeli su da uzmu njegovo telo i dostojno ga sahrane u Samariji, dok je glava dugo ostala skrivena. Kasnije ju je, prema predanju, pronašla pobožna žena Jovana, supruga Irodovog dvoranina Huze, i tajno je sahranila na Maslinskoj gori.
Godinama kasnije jedan pobožni monah po imenu Inokentije, koji je živeo u Jerusalimu, kopajući temelje za malu crkvu pronašao je posudu sa glavom Svetog Jovana. Po čudesnim znamenjima shvatio je o kakvoj se svetinji radi i čuvao je sa velikim poštovanjem. Pred svoju smrt, plašeći se da svetinja ponovo ne bude obeščašćena u vreme neznaboštva, ponovo ju je sakrio u zemlji.
Tokom vladavine cara Konstantina Velikog, kada je hrišćanstvo dobilo slobodu, dvojica monaha došli su u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. Sveti Jovan Krstitelj javio im se u snu i pokazao mesto gde je njegova glava sakrivena. Oni su je pronašli i poneli sa sobom, ali je po Božjem promišlju svetinja dospela u ruke jednog siromašnog lončara iz Emese. On ju je sa velikom pobožnošću čuvao i zbog toga bio blagosloven velikim dobrom.
Posle mnogo godina sveta glava ponovo je sakrivena, a zatim otkrivena u pećini blizu grada Emese, gde je pronašao arhimanadrit Markel. Tada je svečano preneta u crkvu i poštovana od vernog naroda, uz mnoga čuda i isceljenja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kasnije je ova velika svetinja preneta u Carigrad, gde je čuvana u hramu Svetog Jovana Krstitelja. Tako su kroz istoriju prvo i drugo obretenje glave Preteče postali svedočanstvo vere i Božje brige za svoje svetitelje, a verni narod i danas sa velikim poštovanjem proslavlja ovaj događaj.
Piše: Stefan Stojanović
