Skupština Srbije je prvi put u istoriji, donela odluku kojom se četiri muzejska predmeta proglašavaju kulturnim dobrima od izuzetnog značaja, sa ciljem da se muzejska baština podigne na najviši nivo državne zaštite. Odluku je saopštio ministar kulture Nikola Selaković, naglašavajući da se time ispravlja višedecenijski institucionalni propust u zaštiti najvrednijih muzejskih zbirki.
Najviši status dobila su Krunidbena znamenja kralja Petra I Karađorđevića, nastala 1904. godine, kao celovit skup kraljevskih znamenja koji obuhvata krunu, žezlo, šar, porfir i kopču za ogrtač. Među proglašenim dobrima nalazi se i „Pohvala knezu Lazaru“, pokrov koji je oko 1402. godine izvezla monahinja Jefimija, delo izuzetne umetničke i duhovne vrednosti, ispisano srebrom i neodvojivo vezano za kosovski zavet. Tekst predstavlja jedini sačuvani srednjovekovni književni zapis u srpskoj tradiciji koji je napisala žena.
Status kulturnog dobra od izuzetnog značaja dobila su i Duplička kolica iz bronzanog doba, pronađena u severoistočnoj Srbiji, kao svedočanstvo ranih obrednih praksi i simboličkog mišljenja. Na istoj listi nalazi se i skulptura „Danubius“, nastala u završnoj fazi mezolita na lokalitetu Lepenski vir, kao jedan od ključnih artefakata evropske praistorije.
Ministar Selaković je poručio da će država nastaviti sistematsku zaštitu i vrednovanje kulturnog nasleđa, uz najavu da je sledeći korak pokretanje postupka za proglašenje slike Uroša Predića „Kosovka devojka“ za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Značaj odluke ogleda se u tome što je najviši stepen zaštite do sada bio rezervisan prvenstveno za nepokretna dobra, arhivsku, bibliotečku i audiovizuelnu građu, dok muzejski predmeti nisu imali taj status. Muzeji i galerije u Srbiji čuvaju stotine hiljada eksponata — od praistorijskih kultnih objekata do simbola moderne državnosti — koji sada konačno dobijaju pripadajuće institucionalno priznanje.
Piše: Stefan Bogdanović
