Šetajući „Večnim gradom“, među ostacima imperije koja je oblikovala zapadnu civilizaciju, putnik namernik retko očekuje da će sresti poznato lice iz naše Srbije. Pa ipak, u zelenom srcu Rima, u čuvenom parku Vila Borgeze, stoji gorostas zagledan u daljinu, Petar II Petrović Njegoš. Njegovo prisustvo tamo nije slučajnost, već tiho priznanje veličini koja prevazilazi granice jezika i država.
Vila Borgeze nije običan park. To je muzej na otvorenom, oaza umetnosti i istorije koja postoji još od 17. veka. Smešten severno od čuvenih Španskih stepenica, nedaleko od trga Pjaca del Popolo, ovaj prostor je dom galerijama, jezerima i što je za ovu priču najvažnije, skulpturama svetskih velikana književnosti i kulture. U to odabrano društvo 2004. godine, sa pravom je ušao i Njegoš.
Spomenik je impozantan rad u bronzi čuvenog vajara Sretena Stojanovića. Zanimljivo je da je ovo zapravo jedan od tri identična spomenika, dok druga dva krase Beograd i Podgoricu. Na postamentu rimskog spomenika uklesane su reči na italijanskom jeziku: „Pesniku, vladici i princu Crne Gore“. Simbolika lokacije je izuzetna. Njegoš se nalazi u neposrednoj blizini spomenika Nikolaju Gogolju, kao da dva slovenska genija i u bronzi daleko od kuće, nastavljaju tihi dijalog o sudbini naroda i teretu duhovnosti.
Njegoševo prisustvo u Italiji nije samo posthumno. Za života, vladika je bio pasionirani putnik i iskreni zaljubljenik u italijansku kulturu. Često je boravio u Trstu, Napulju i Rimu, tražeći u njihovim bibliotekama, muzejima i pejzažima inspiraciju za svoja dela, ali i lek za telo i mir za dušu opterećenu brigama malog naroda pritisnutog velikim silama.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Činjenica da Njegoš ima svoje mesto u jednom od najvažnijih parkova Evrope nosi snažnu poruku. To je potvrda da „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ nisu samo lokalni epovi, već dela univerzalne vrednosti. Stajati pred njegovim kipom u Rimu znači shvatiti da iako brojčano i teritorijalno mali, duhom i kulturom stojimo rame uz rame sa najvećima.
Piše: Petar Nikolajev
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
