Nastavnica Julija Volenštajn, autorka provokativne knjige „O krompirima i kanacima“, otkriva šokantnu realnost nemačkih škola preplavljenih migrantima. U intervjuu za „Zidojče cajtung“, ona opisuje kako nemački učenici izmišljaju lažno migrantsko poreklo samo da bi se uklopili u većinu, dok se beli Evropljani polako pretvaraju u manjinu u sopstvenoj zemlji.
U opštoj školi u Kaselu u pokrajini Hesen, Julija Volenštajn svakodnevno se suočava sa scenama koje bi mogle da budu iz nekog distopijskog filma. Prošle godine u njenoj školi je bilo predstavljeno čak 39 različitih nacionalnosti od arapskih i afričkih migranata do onih iz Azije i Istočne Evrope.
„Ovde imamo nemačke učenike koji izmišljaju migrantsku pozadinu kako bi se ukopili“, kaže Volenštajnova u intervjuu. Mnogi učenici dolaze bez ikakvog znanja nemačkog jezika, a neki su čak i nepismeni. Ona opisuje jedan od svojih razreda – 15 učenika na srednjoškolskom nivou, među kojima je jedno potpuno nepismeno dete i troje sa intelektualnim teškoćama. „I trebala sam da ih učim engleski, iako neki ni nemački ne govore pravilno. Pitanje je: Koga treba da integrišem, možda petoro dece koja govore nemački, a koja su već u mom razredu?“, pita se ova iskusna nastavnica.
Knjiga „O krompirima i kanacima“, koju je Volenštajnova objavila 2019. godine, predstavlja njen lični dnevnik iz pakla integracije. „Krompiri“ su simbol za „prave“ Nemce – one bele Evropljane koji su gradili ovu zemlju, dok „kanaci“ označavaju migrante koji, prema njenim rečima, donose kulturne sukobe, patrijarhalne stavove i nedostatak discipline.
U ranijim intervjuima, poput onog iz 2019. za isti list, ona je kritikovala muslimanske porodice gde dečaci ne slušaju ženske nastavnike, a devojčice nose marame od malih nogu. Sada, sedam godina kasnije, ništa se nije promenilo. Deca dolaze traumatizovana, bez osnovnih veština poput čitanja ili držanja olovke, a roditelji često ne razumeju školski sistem, jer sami nisu išli u školu.
Ovi problemi nisu ograničeni samo na Kasel. U gradovima poput Berlina, Minhena ili Ludvigshafena, gde migranti čine do 95% učenika u nekim školama, nemački đaci su manjina koja trpi nasilje i izolaciju. Studije OECD-a iz 2025. pokazuju da čak 25% četvrtaša u Nemačkoj ne može pravilno da čita, a visok procenat migranata dovodi do „grupa nepismenih“. Ministarka obrazovanja Karin Prin predlaže kvote, ne više od 30-40% migranata po klasi, ali sindikati kažu da je to neizvodljivo. U međuvremenu, beli Nemci iz srednje klase beže u privatne škole, ostavljajući državne ustanove na milost i nemilost masovnoj migraciji.
Volenštajnova ne krije frustraciju: „Nema političke volje da se ovi problemi reše. To je lažno kada vičete ‘Izbeglice Dobrodošli’, a svoje dete ne šaljete u klasu sa previše doseljenika.“ Ona predlaže radikalne mere – manje klase, više socijalnih radnika, psihologa i ranu jezičku podršku od vrtića.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Bela Evropa nestaje pred našim očima, žrtva nekontrolisane migracije koja uništava korene hrišćanske civilizacije. Dok Volenštajnova hrabro podiže glas, elite u Berlinu i Briselu zatvaraju oči pred haosom koji su same stvorile. Ukoliko se ne zaustavi ova invazija, Evropa će postati kontinent bez identiteta.
Piše: Nina Stojanović
