Rano jutro 14. septembra 1918. godine donelo je trenutak koji je Lui Franše d’Epere dugo pripremao. Kao vrhovni komandant savezničkih snaga na Solunskom frontu, upravo je on dao znak za početak artiljerijske pripreme duž cele linije, od Jadranskog mora do ušća Strume i Orfanskog zaliva.
U istom času više od 2.000 topova otvorilo je vatru. Kanonada je trajala puna 24 časa. Rovovi su rušeni. Zakloni su nestajali. Veze između komandi i jedinica bile su presečene, dok su skladišta municije i pruge sistematski uništavani.
Lui Franše d’Epere je srpske trupe poznavao bolje od većine savezničkih zapovednika. U svojim zapisima opisivao ih je kao ljude navikle na napor i oskudicu, mirne i istrajne. Smatrao ih je vojnicima izuzetne izdržljivosti, sposobnim da napreduju bez oslanjanja na pozadinske komunikacije. U izveštajima Parizu naglašavao je da francuske jedinice moraju usporavati zbog snabdevanja, dok su srpske kolone išle napred bez zadrške, vođene nečim što su zvali „inat“.
Pred sam proboj, dobrovoljačke jedinice zatekle su se na ogoljenim visovima Dobrog polja. Noć je protekla na hladnom kamenu, u tišini ispunjenoj napetošću i očekivanjem. Jutro je donelo jasan znak. Tačno u osam časova prvi top je objavio početak napada. Ubrzo se vatra svih kalibara slila u jedinstvenu, zaglušujuću tutnjavu. Artiljerijska dejstva nisu jenjavala, dok su avioni neprekidno nadletali položaje, gađajući neprijateljske baterije i rezerve.
Pred očima Lui Franše d’Eperea linija fronta se lomila. Za njega taj prodor nije predstavljao samo vojni uspeh. Tim napredovanjem otvarao se put povratka srpske vojske u Srbiju, što je, kako je kasnije beležio, davalo puni smisao celokupnoj savezničkoj operaciji i žrtvama koje su joj prethodile.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Poverenje komandanata u spremnost i sposobnost savezničkih snaga, uključujući i srpsku vojsku, bilo je ključno za proboj Solunskog fronta. Franše d’Epere i vojvoda Mišić su sarađivali u planiranju i izvođenju operacija koje su dovele do pobede na ovom frontu, što je imalo značajan uticaj na ishod Prvog svetskog rata.
Piše: Stefan Bogdanović
