Manastir Končul, posvećen Svetom Nikoli, vekovima čuva srpsku duhovnost i identitet na tlu stare Raške. Osnovan u vreme Nemanjića, verovatno oko 1175. godine, rušen i obnavljan kroz burnu istoriju, preživeo je turska osvajanja, balkanske ratove, komunističku vlast i NATO bombardovanje 1999. Danas je obnovljen i živi zahvaljujući posvećenim monahinjama, čuvajući ikonu Presvete Bogorodice „Kukutisa“, koja je jedina ostala neoštećena u požaru kada su Albanski ekstremisti zapalili crkvu Cvete Trojice u Mušutištu.
Istorija manastira vezana je za najsvetije trenutke srpske prošlosti. Prema predanju, osnovao ga je Sveti Sava ili Stefan Nemanja, a u XIV veku bio je središte duhovnog života. Iguman Končulskog manastira učestvovao je na saborima, a u vreme despota bio je važno mesto molitve i zaštite. Posle pada srpske države, manastir je više puta rušen, ali nikad nije nestao. Obnovljen u XIX veku, ostao je neoštećen u neredima 1999. godine, dok su mnoge druge srpske svetinje na Kosovu i Metohiji uništene.
Danas manastir Končul živi skromno, ali postojano. Monahinje čuvaju tradiciju, ikonopis i molitvu, a vernici iz čitave Srbije dolaze da se poklone pred čudotvornom ikonom Bogorodice „Kukutisa“. U vreme kada se srpski narod suočava sa novim izazovima, od duhovne krize do pritiska na Kosovo i Metohiju, ovaj manastir ostaje utočište srpskom monaštvu i riznici svetinja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Manastir Končul je dokaz da srpski narod ne može biti izbrisan ni silom ni zaboravom. Pravoslavlje i srpstvo su neraskidivo vezani, a svaka molitva iz Končula je poziv na otpor zaboravu i na vraćanje korenima.
Piše: Stefan Stojanović
