Izložba u bečkoj galeriji Künstlerhaus gde se Bogorodica Marija prikazuje kao trans žena, sa pravom je izazvala ogorčenje među vernicima. Mnogi smatraju da ovakav prikaz nije umetnost, već svesna provokacija i vređanje najdubljih osećanja ljudi koji svoju veru doživljavaju kao deo identiteta, porodice i moralnog nasleđa. U trenutku kada se govori o toleranciji, teško je razumeti zašto se upravo hrišćanske svetinje iznova koriste kao meta za ideološke poruke.
Organizatori izložbe tvrde da žele „otvoriti dijalog“, ali ovakav pristup deluje kao nametanje narativa koji se predstavlja kao jedini dozvoljeni. Umesto dijaloga, oni nude šok vrednost i podižu tenzije. U javnosti se zato sa pravom postavlja pitanje zašto se ovakvi eksperimenti gotovo nikada ne sprovode na račun drugih religija, posebno onih koje evropske institucije pažljivo izbegavaju da iritiraju. Ovakav neravnopravan tretman samo potvrđuje utisak da je najlakše udariti po hrišćanstvu, jer reakcija vernika ne nailazi na ozbiljan institucionalni otpor.
Posebno zabrinjava način na koji se radovi predstavljaju kao borba za jednakost, dok se u praksi svode na nametanje agresivne političke agende pod maskom umetničke slobode. Vernici koji izražavaju neslaganje odmah se etiketiraju kao netolerantni, iako upravo oni trpe ponižavanje. Umetnost bi trebalo da spaja, a ne da provocira zarad ideoloških poena.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovakva izložba ne doprinosi društvu, već produbljuje podele. Redakcija „Srpskog ugla“ smatra da se granice poštovanja ne smeju prelaziti radi trenutne pažnje medija. Udar na svetinje nije hrabrost nego nepoštovanje, a skrivanje iza navodne progresivnosti služi samo da se opravda ono što u kulturi i javnom prostoru ne bi smelo imati prolaz.
Piše: Nina Stojanović
