Međunarodno humanitarno sedište u Ženevi prolazi kroz jedan od najtežih perioda u skorijoj istoriji. Zbog budžetskih rezova i slabljenja podrške donatora, tri ključne organizacije najavile su masovno smanjenje broja zaposlenih, što će se direktno odraziti na humanitarni rad na terenu.
Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) ukida oko 2900 radnih mesta širom sveta do 2026. godine. U Ženevi se očekuje gašenje oko 200 pozicija. Ovo dolazi nakon odluke da se budžet smanji sa 2,1 na 1,8 milijardi franaka, što organizaciju primorava na uštede od 300 miliona.
Pod istim pritiskom našla se i Svetska zdravstvena organizacija, koja planira ukidanje oko 2400 radnih mesta. Najveći rezovi biće upravo u Ženevi, gde se gasi oko 800 pozicija. Unicef će pak oko 70 odsto zaposlenih iz Ženeve i Njujorka prebaciti na jeftinije lokacije, a većina ženevskih radnih mesta biće premeštena u Rim.
Uzrok ovakvog talasa rezova leži u dugogodišnjem padu međunarodnih donacija. SAD ove godine nisu uplatile nijedan dolar od preuzetih 820 miliona obaveza prema UN. Smanjenja se beleže i u Evropi. Švajcarska je, na primer, prepolovila svoj doprinos Unicefu u odnosu na 2017. godinu.
ICRC navodi da će deo rezova biti sproveden kroz prirodan odlazak zaposlenih i zamrzavanje zapošljavanja. Prioritet ostaje rad u najtežim kriznim zonama, kao što su Sudan, Izrael i palestinske teritorije, Ukrajina i DR Kongo. Istovremeno se ukidaju administrativne funkcije u Ženevi, Beogradu i Manili, a oko 30 kancelarija biće pogođeno.
Rezovi dolaze u trenutku kada svet beleži više od 130 aktivnih sukoba. Humanitarne potrebe rastu, a sredstva se smanjuju. ICRC upozorava da svaka nova finansijska rupa znači manje pomoći za ugrožene.
Predsednica Mirjana Špoljarić Egger apelovala je na države da ne odustaju od humanitarnog sistema i da očuvaju organizacije koje „spašavaju živote i ublažavaju patnju“. Više od 80 odsto budžeta ICRC-a dolazi od državnih donatora, koji sada smanjuju uplate, dok organizacija pokušava da proširi bazu finansijera.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slabljenje međunarodnih organizacija nije samo problem papira i brojki. Reč je o jasnom znaku da globalna solidarnost posustaje. Kako donatori odustaju, teret kriza ponovo pada na najugroženije. Svet ulazi u period veće nestabilnosti, a rezovi u humanitarnoj pomoći predstavljaju opasnu i kratkovidu uštedu. Pitanje više nije da li će pomoć kasniti, već ko će je uopšte dočekati.
Piše: Nina Stojanović
