Berlin je trebalo da postane uzor „zelenog“ javnog prevoza. Plan je predviđao da do 2030. godine svi autobusi gradskog prevoznika BVG (berlinski javni prevoznik) budu na električni pogon, bez dizela i bez izuzetaka. Sada je BVG javno priznao da od tog cilja odustaje. Svaki treći elektrobus trenutno nije u voznom stanju, infrastruktura za punjenje je nedovoljna, troškovi su previsoki, a kapaciteti za snabdevanje električnom energijom ograničeni. Umesto planiranih oko 1.500 elektrobusova, novi cilj je da svega 50 do 60% flote bude na baterije, dok će ostatak ostati na dizel i gas.
Ovo nije puki tehnički zastoj, već primer kako ideološki pritisak potiskuje realnost. Godinama su zeleni aktivisti i političari obećavali „čistu budućnost“, dok su se milijarde evra poreskog novca ulagale u baterijsku tehnologiju koja se pokazala nepouzdanom, posebno u zimskim uslovima. Rezultat je da autobusi stoje u depoima, putnici čekaju na hladnoći, a grad ostaje bez pouzdanog prevoza. Gradonačelnik Berlina Kaj Vegner (CDU) sada otvoreno priznaje da je „realnost jača od ideologije“. Ipak, upravo je ta ideologija dovela do trenutnog haosa – forsiranjem nezrele tehnologije, zanemarivanjem upozorenja stručnjaka i rasipanjem novca na projekte koji ne funkcionišu.
Nemačka, zemlja koja se godinama predstavljala kao predvodnik energetske tranzicije, sada pokazuje slabosti tog modela. Elektroenergetska mreža je preopterećena, punjači se ne grade planiranim tempom, baterije otkazuju, a troškovi rastu. Dok se u Briselu govori o ambicioznim klimatskim ciljevima, u Berlinu se vide konkretne posledice: nesiguran javni prevoz, prazni budžeti i građani koji plaćaju cenu političkih eksperimenata. Ovo nije „zeleni zaokret“, već zeleni fijasko koji ostavlja hiljade ljudi bez pouzdane usluge.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Zelena utopija raspada se pred očima onih koji su je najglasnije zagovarali. Dok političke elite u Briselu i Berlinu insistiraju na apstraktnim ciljevima, obični građani snose posledice u svakodnevnom životu – čekanjem na autobuse koji ne dolaze, rastom troškova i haosom skrivenim iza velikih parola o spasavanju planete. Održiva budućnost ne gradi se na tehnologiji koja ne radi i obećanjima bez pokrića, već na rešenjima koja su proverena, funkcionalna i prilagođena stvarnosti, a ne ideologiji.
Piše: Stefan Stojanović
