Sveti Sava je opštepoznat kao duhovni otac i arhiepiskop, ali je manje poznato da je Srbiju civilizacijski definisao i kroz monumentalno pravno delo, Zakonopravilo, ili Krmčiju. Ova knjiga nije bila samo zbornik crkvenih propisa, već prvi srpski sveobuhvatni zakonik, ustav i pravni putokaz, kojim je Sava svoju mladu državu uveo u red organizovanih i civilizovanih evropskih naroda, postavljajući temelje pravne države.
Krmčija (što na savremenom srpskom znači „kormilo“) , nastala oko 1219. godine, nije bila slepo kopiranje vizantijskog zakonodavstva. Sava je koristeći svoje enciklopedijsko znanje i diplomatsko iskustvo stečeno na Svetoj Gori i kroz putovanja, pažljivo odabrao i preveo najbolje delove vizantijskog crkvenog i građanskog prava, dodajući i originalne dopune prilagođene srpskim prilikama. To je bio složen proces kodifikacije, gde je spojio duhovne kanone sa svetovnim zakonima, stvarajući jedinstveni i koherentni sistem pravde.
Ova pravna enciklopedija regulisala je sve aspekte života – od crkvene uprave, bračnih i porodičnih odnosa, do imovinskog i krivičnog prava. Posebno su značajne bile odredbe koje su štitile najugroženije slojeve društva: siromašne, udovice i siročad. Krmčija je uvela principe pravičnosti i jednakosti pred zakonom, osiguravajući da pravda ne bude privilegija moćnih, već dostupna svim slojevima društva. Time je udaren temelj socijalne pravde i humanosti u srednjovekovnoj Srbiji, što je za to doba bilo revolucionarno.
U vreme kada se srpska država tek konsolidovala, Nomokanon je odigrao ključnu ulogu u njenom institucionalnom jačanju. Uspostavio je jedinstven pravni poredak širom zemlje, smanjujući arbitrarnost lokalnih moćnika i stvarajući koherentan sistem vlasti. Integracijom crkvenih i državnih propisa, Sava je osigurao stabilnost i legitimitet mlade kraljevine, postavljajući je rame uz rame sa najrazvijenijim državama tadašnje Evrope, ne samo duhovno, već i pravno.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Zakonopravilo Svetog Save daleko je prevazišlo svoje vreme. Ono je vekovima služilo kao ustav, zakonik i moralni kompas srpskom narodu. Njegov značaj leži u tome što je Sava, osim što je bio duhovni vođa, Srbima podario i pravni okvir za uređeno i pravedno društvo. Time je stvorio neizbrisiv temelj srpske državnosti, kulture i civilizovanosti, čije se nasleđe oseća i prepoznaje i danas.
Piše: Prtar NIkolajev
