Kriza u Volkswagenu i nemačkoj auto-industriji više nije tema za zatvorene sastanke. Ona je postala vidljiva, opipljiva i sve teža. Dok se u Volfsburgu najavljuje ukidanje 35.000 radnih mesta do 2030. godine, kompanija ulaže tri milijarde evra u kineski Hefej, prvu lokaciju gde Volkswagen razvija kompletne modele bez nadzora iz centrale. Presedan koji govori više nego ijedan zvanični izveštaj.
Hefej, grad od deset miliona stanovnika, pretvoren je u novo razvojno jezgro jer se Volkswagen našao pod pritiskom kakav nije doživeo od svog osnivanja. Kina danas prodaje 13,4 miliona električnih automobila godišnje, dok Evropa ostaje na slabih 3,9 miliona. Ko želi da opstane, mora da igra po kineskim pravilima, a ne po nemačkom obrascu iz prošlog veka.
Volkswagen je izgubio ono što ga je godinama držalo nad vodom – sigurno kinesko tržište i velike profite. Istovremeno, američke carine pritiskaju rezultate, evropska potražnja pada, a kineski proizvođači preuzimaju inicijativu brzinom koju VW ne može da prati. Generalni direktor Oliver Blum deluje umorno, a kompanija deluje kao da stalno kasni za samom sobom.
Ni Audi nije izuzetak. Pet novih modela za kinesko tržište tokom druge polovine 2025. godine zvuči ambiciozno, ali deluje više kao pokušaj da se umiri tržište nego kao nova strategija. U isto vreme, grupacija tone u gubitke od preko milijardu evra, pre svega zbog Porschea, čiji su troškovi produžavanja života motorima sa unutrašnjim sagorevanjem postali ogroman teret.
Volkswagen danas više ne liči na lidera evropske industrije. Liči na kompaniju koja pokušava da pronađe izlaz dok joj se zidovi ruše. Hefej je zamišljen kao novi početak, ali za sada izgleda kao potez iz nužde.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Priča o Volkswagenu deluje poznato. Kada se decenijama živi od stare reputacije, a zanemari se tržište koje se menja iz dana u dan, završetak je uvek isti. Kompanija koja je nekada simbol pouzdanosti trpi posledice sopstvenih grešaka. Kritika je jednostavna – Volkswagen nije zakasnio u Kini zbog konkurencije, nego zbog sopstvene tvrdoglavosti. Kada gigant zaboravi da se prilagođava, tržište ga nemilosrdno podseti ko vodi igru.
Piše: Nina Stojanović
