Iako se u javnosti doživljava kao prosperitetna država, Švajcarska se suočava sa krizom koja pogađa najmlađe. Prema najnovijem izveštaju UNICEF-a, u svetu više od 417 miliona dece živi u višedimenzionalnom siromaštvu – lišena adekvatnog pristupa obrazovanju, zdravstvu, stanovanju, ishrani, higijeni i čistoj vodi.
Iza globalnih cifara krije se i švajcarska priča: procenjuje se da oko 340.000 dece u ovoj zemlji živi u uslovima koji ne obezbeđuju dostojanstven životni standard. To je kao da kanton Vale čine samo deca koja žive u riziku od siromaštva. U periodu od 2013. do 2023. godine siromaštvo kod dece u Švajcarskoj poraslo je za oko 20 %.
Posledice su dalekosežne – deca iz siromašnijih domaćinstava imaju manje šanse da završe više škole, češće odrastaju u skučenim i nesigurnim uslovima, a ograničena su i u učešću u vannastavnim aktivnostima, izletima i druženjima sa vršnjacima. To se direktno odražava na osećaj pripadnosti, zdravlje i kasnije mogućnosti na tržištu rada.
Stručnjaci UNICEF-a upozoravaju da siromaštvo dece nije samo pitanje nedostatka novca, već kršenja niza prava: od prava na adekvatan standard života do prava na obrazovanje i društveni razvoj. Kao glavni uzroci u švajcarskom kontekstu navode se visoki troškovi stanovanja, nesigurni oblici zaposlenja roditelja i nedovoljno korišćenje socijalnih davanja na koja mnoge porodice imaju formalno pravo.
Švajcarska konferencija za socijalnu pomoć (SKOS) utvrdila je i konkretan prag siromaštva za četvoročlano domaćinstvo on trenutno iznosi 2.271 švajcarski franak mesečno. Ispod tog iznosa, kako navode stručnjaci, nije moguće obezbediti ni minimalan nivo učešća u društvu, a kamoli jednake šanse za razvoj, jer su cene osnovnih namirnica dostigle vasionske iznose.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Slika Švajcarske kao zemlje bez socijalnih pukotina ovim izveštajem dobija važnu korekciju. Kada siromaštvo pogađa decu i u najbogatijim državama, postaje jasno da jednake šanse nisu samo stvar rasta privrede, već i političke volje da se sistemski pomogne najugroženijima.
Piše: Nina Stojanović
