U našoj južnoj pokrajini, tamo gde se svakodnevica odvija između molitve i borbe za opstanak, posebno mesto zauzimaju susreti koji čuvaju pamćenje i veru. Tako je 24. oktobra u mestu Pasjane održan skup u okviru višednevne manifestacije posvećene Svetoj Bosiljki Pasjanskoj, na kojem je tema bila: „Mi čekamo Hrista, a ne bolje vreme“.
Gost večeri bila je Olivera Radić, profesorka srpskog jezika iz Orahovca, književnica i novinarka, prepoznata po zapisima koji svedoče o životu Srba u enklavama. Njene reči su živi odjek stvarnosti u kojoj su ti ljudi ostali, ne zato što je lakše, već zato što je tu njihovo poreklo – ime, krst i tišina pred oltarom.
Olivera je govorila o Orahovcu kao mestu u kojem je posle 1999. godine ostao tek mali deo Srba, danas svega oko 230 ljudi. Ali naglasila je da broj nije merilo snage, jer se postojanost ne računa u masi, već u vernosti. „I zrno soli daje ukus“, rekla je, ističući da su vera, istrajnost i ljubav prema rodnom kraju ono što održava život na tim prostorima.
Ona je istakla da njeno pisanje nije beleška o prošlosti, nego svedočanstvo o neprekidnom trajanju. Da se zna kako se molilo, kako se ćutalo i kako se stajalo uspravno, i kad se činilo da svet ide protiv te jedne iskre svetlosti.
Skup je održan u saradnji parohije pasjanske, Humanitarne organizacije „Kosovsko Pomoravlje“ i manastira Draganac, sa jasnom željom – da se rečima podseti na to da ostajanje nije slabost, nego zavet.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Praznik Svete Bosiljke Pasjanske, koji se liturgijski obeležava 26. oktobra, iz godine u godinu okuplja sve veći broj ljudi koji dolaze da se podsete njenog primera istrajnosti. Sveta Bosiljka je, uprkos progonu odbila da se odrekne pravoslavlja i da pređe u islamsku veru, i zbog toga krvnički je stradala. Zato njen praznik nije samo crkveni datum, već trenutak sabiranja i unutrašnje obnove — naročito u južnoj pokrajini, gde ljudi i dalje nalaze hrabrost da ostanu verni svojim korenima, baš kao što je ona ostala verna svojoj veri.
Piše: Stefan Bogdanović
