Čuveni niški ugostitelj Živko Jovanović izdavao je salu svoje kafane za rad prve Čitaonice u gradu, čiji je zvanični naziv stajao pored table njegove “kafanske firme”. Niške čitaonice u to vreme nisu raspolagale svojim prostorijama i obično su članovi Upravnog odbora zakupljivali kafanske sale. U jednom kutku “radila” je Čitaonica sa bogatim izborom dnevnih listova, ali sa vrlo siromašnim fondom knjiga. Vlasnici privatnih kafana obično su naplaćivali, za ono vreme, visoke kirije za rad Čitaonice.
Prva Niška Čitaonica radila je sa uspehom pet godina, ali su za to vreme rasla dugovanja za kiriju. Redovna godišnja skupština održana je 16. decembra 1884. godine i na njoj je izabran novi Upravni odbor, za predsednika Atila Okoličanin, apotekar za potpresednika Živan Živanović, profesor za blagajnika Adolf Robček, za delovođu i knjižničara Stevan Matejić.
Novoizabrani Upravni odbor nasledio je stare dugove, pa se čitaonica našla pred problemom daljeg opstanka. Nije bilo para za pretplatu dnevnih i nedeljnih listova, a o nabavci knjiga nije bilo ni govora.
Vlasnik kafane u kojoj je počela sa radom prva Čitaonica u Nišu ispostavio je Upravnom odboru ultimatum “da mu se kirija odmah plati ili da se nameštaj čitaonice iz njegove kuće iznese”.
Suočen sa ovim pretnjama, Upravni odbor odlučio je da pokrene široku akciju za prikupljanje novčanih priloga. U sklopu ove akcije bila je planirana da se održi i jedna “velika zabava” sa koje bi čist prihod išao u korist čitaonice. Posebna atrakcija na planiranoj zabavi bila je lutrija.
Prema podacima koje su objavile tadašnje “Niške novine” 1. maja 1886. godine, po izmirivanju svih obaveza u kasi čitaonice ostalo je oko 300 dinara. Ova inicijativa iz 1879. godine preteča je niške Narodne biblioteke koja svoju delatnost razvija već gotovo 1 vek.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Priča o prvoj čitaonici, smeštenoj u kutku kafanske sale, svedoči jednim delom o tadašnjem društvenom i kulturnom životu u Srbiji. Njegovi nosioci bili su uglavnom profesori, lekari, apotekari, vojna lica, prosvetni radnici i drugi građani iz redova radnika, zanatlija i trgovaca. Za pesnike, slikare, stvaraoce, boeme, kafanski život bio je inspiracija i nadahnuće. U kafani su se sklapali najvažniji poslovi, zaključivači ugovori, ugovarali brakovi… U njoj je neko pevao, neko snevao, a neko i knjige čitao.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
