Švajcarska se suočava sa ozbiljnom nestašicom stambenog prostora, naročito u gradovima gde je pronalaženje pristupačnog stana sve teže. Ipak, najnovija anketa koju je sproveo ,,Komparis” otkriva paradoks – iako većina građana oseća nedostatak stanova, isto toliko njih odbija mere koje bi taj problem mogle da ublaže. Višespratnice, gušća izgradnja, nova građevinska zemljišta ili ograničavanje žalbi na projekte – sve to nailazi na snažan otpor.
Prema rezultatima ankete sprovedene u novembru 2025. godine na uzorku od 1.039 ispitanika, 66% stanovnika gradova i 65% mladih uzrasta od 18 do 35 godina najviše oseća posledice nestašice. Istovremeno, polovina ispitanika protivi se izgradnji zgrada viših od šest spratova u svojoj opštini, dok je 68% protiv gušće izgradnje na račun zelenih površina i manjih razmaka između objekata. Dve trećine ispitanih odbija proširenje građevinskih zona. Jedina mera koja ima relativnu podršku jeste ograničavanje prava na žalbe protiv građevinskih projekata – 47% je za, dok je 43% protiv. Zanimljivo je i da žene znatno češće odbijaju više zgrade: podržava ih tek 3%, naspram 54% muškaraca.
Stručnjak za nekretnine Hari Biser iz Komparisa ovaj paradoks sažima jednostavno: „Švajcarskoj treba više stanova, ali niko ne želi promene koje bi ih donele. Ne želimo ni više da gradimo, ni gušće, ni da diramo zelene površine, niti da ograničimo žalbe.“ On ističe da se raspoloženje građana nije promenilo od maja 2025. godine, ali vidi potencijal u mlađim generacijama i stanovnicima gradova, koji su otvoreniji za visoku gradnju.
Zaključak ankete je jasan: svi žele više stanova, ali gotovo niko ne želi kompromis. Dok se nestašica produbljuje, rešenja ostaju blokirana otporom javnosti – klasičan primer sindroma „ne u mom dvorištu“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Švajcarci su zarobljeni u sopstvenoj udobnosti. Žele niže kirije i više stanova, ali bez ikakvih promena u svom okruženju. Brane zelene površine, poglede i tišinu, dok se istovremeno žale na krizu. Ovo nije samo pitanje tržišta nekretnina, već mentaliteta koji bira status kvo umesto budućnosti. Dok se ne prihvati da svaki napredak zahteva kompromis, kriza će se produbljivati, a mladi će nastaviti da odlaze iz zemlje u kojoj se ne gradi – „ne u mom dvorištu“ ne donosi prosperitet.
Piše: Stefan Stojanović
