Ograničena, praktično paralisana upotreba soli za posipanje trotoara i saobraćajnica, uvedena pod izgovorom „zaštite drvoreda“, postala je okidač zimskog haosa u nemačkoj prestonici. Dok su gradske službe oklevale i držale se rigidnih propisa, Berlin je danima klizio u krizno stanje – poledica je pretvorila javne površine u ledene zamke, broj nezgoda je eksplodirao, a sistem hitne pomoći došao je do ivice pucanja. Prema pisanju portala Apollo News u gradu od skoro četiri miliona stanovnika u jednom trenutku je ostalo deset ili manje slobodnih vozila hitne pomoći, zbog čega je proglašen najviši nivo vanrednog opterećenja.
Zabrana, odnosno strogo ograničenje upotrebe soli za posipanje trotoara i puteva u Berlinu na snazi je još od 2011. godine, kada je gradska vlast, pod snažnim uticajem ekološke politike, donela propise kojima se so proglašava štetnom po drveće, zemljište i podzemne vode. Od tada se so sme koristiti samo u „izuzetnim slučajevima“ – na stepenicama, strmim uzbrdicama i posebno frekventnim mestima – dok je u svakodnevnoj praksi zamenjena peskom i šljunkom, koji ne tope led već samo smanjuju klizavost.
So protiv poledica se u Berlinu koristi tek u „izuzetnim slučajevima“, a u praksi se ta izuzetnost rasteže dok ljudi ne počnu masovno da padaju. Gradonačelnik Kai Vegner (CDU) javno je apelovao na parlament da privremeno odobri širu upotrebu soli. Ali u trenutku kada se grad već pretvorio u klizalište, umesto direktne naredbe i preuzimanja odgovornosti, bira se prebacivanje tereta na druge, uz očekivanje da će „procedura“ pokriti političku štetu.
Kriza je posebno eskalirala tokom jutarnjeg saobraćajnog špica. Talas padova, povreda i saobraćajnih nezgoda bukvalno je pregazio službe koje bi u uređenom sistemu morale da imaju preventivu, ne samo reakciju.
Berlinska vatrogasna služba bila je primorana da aktivira dodatne snage iz okolnih oblasti, uključujući dobrovoljna vatrogasna društva, kako bi se povećao broj raspoloživih ambulantnih vozila. U normalnim uslovima, Berlin raspolaže sa oko 125 vozila hitne pomoći, ali je zbog lavine intervencija sistem u kratkom roku prešao sa nižih nivoa opterećenja na maksimalni.
Posebno dramatično bilo je u Specijalizovanoj bolnici za traume, gde je samo u jednom danu zbrinuto oko 100 ljudi povređenih nakon padova na ledu. Lekari su se suočili sa prelomima, potresima mozga i teškim povredama glave, a operacije su trajale duboko u noć. Situaciju dodatno komplikuju sezonske respiratorne infekcije, koje zahtevaju izolaciju i dodatno opterećuju bolničku logistiku.
Jedan od najtežih slučajeva uključuje pacijenta koji je nakon pada na poledici ostao paraplegičar, trajni invalid kao direktna posledica javnog prostora koji nije bio bezbedan. Taj slučaj je brutalna slika onoga što se desi kada grad upravlja krizom tek nakon što se dogodi tragedija.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Berlinski slučaj pokazuje kako ekološka rigidnost, kada postane dogma, prestaje da bude politika i postaje opasnost. Zaštita drvoreda ne može biti važnija od zaštite ljudi. Ako je sistem napravljen tako da se so ne sme koristiti dok građani ne počnu da završavaju u bolnicama, onda je problem u pravilima i onima koji ih slepo sprovode.
Piše: Nina Stojanović
