U Beogradu je održana međunarodna konferencija pod nazivom „Stariji ljudi: resurs za razvoj društva“, koja je okupila predstavnike državnih institucija, međunarodnih organizacija i stručnjake iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite. Skupu su prisustvovali i prva dama Republike Srbije, gospođa Tamara Vučić, ambasador Italije u Srbiji Luka Gori, dok su se video porukama obratili ministar zdravlja Italije prof. Orazio Skilaći i regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hans Klunge.
U zemlji gde više od petine stanovništva ima preko 65 godina, pitanje starenja postalo je pitanje sadašnjosti, a ne budućnosti. Demografski podaci jasno pokazuju da sistem mora biti spreman da odgovori na potrebe starijih građana, ali i da prepozna njihovu vrednost. Stariji nisu samo korisnici pomoći, oni su čuvari porodice, tradicije i vrednosti koje povezuju generacije.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski najavila je da je u pripremi novi Zakon o socijalnoj zaštiti, koji bi kako je navela, trebalo da bude usvojen do početka 2027. godine. Zakon će omogućiti bolju zaštitu najugroženijih, jačanje lokalnih kapaciteta i ravnomerniji pristup uslugama širom zemlje. Poručila je da „starost ne znači kraj, već početak jedne nove faze“ uz poziv da društvo obezbedi uslove za aktivno i dostojanstveno starenje.
Na konferenciji je posebno istaknuta sličnost između Srbije i Italije kada je reč o porodičnim vrednostima. Žena, kao stub domaćinstva, prenosi iskustvo, čuva tradiciju i povezuje generacije – što su temelji oba društva.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
U Srbiji se o starenju dugo govorilo kao o izazovu, retko kao o šansi. Sada, kada broj starijih rapidno raste, neophodno je da se rešenja ne traže samo u statistici, već i u poštovanju – prema ljudima koji su gradili ovo društvo. Ako hoćemo stabilnu budućnost, moramo znati da cenimo prošlost – ne deklarativno, već kroz konkretne politike i svakodnevne odluke.
Piše: Nina Stojanović
