Jedna od najvećih operacija u Prvom svetskom ratu, proboj Solunskog fronta, počeo je u ranu zoru 14. septembra 1918. Srpska vojska imala je šest divizija sa 140.000 vojnika, među kojima i oko 25.000 srpskih dobrovoljaca, koji su pristigli sa sve četiri strane sveta.
Kako je izgledao put dobrovoljaca od SAD do Soluna, do detalja je opisao Mitar Krstić, pečalbar iz Indianapolisa, iz sela Živinjane kod Prizrena, koji je odlučio da krene u rat posle predavanja 1917. u jednoj sali u Vašingtonu.
– Sala hotela bila je prepuna naših radnika, mnogi su plakali kada je poručnik Perunović govorio o mukama koje narod doživljava i o golgoti preko Albanije. Potom je pozvao sve da se upišu u dobrovoljce za Solunski front – sećao se Krstić.
Mnogi su se odazvali i ubrzo su prebačeni u Kvebek, gde su imali dvonedeljnu obuku dok su čekali brod za Evropu. Prvo su pristali u Francusku, zatim u britanske luke London, Liverpul i Sauthempton.
– Nikada neću zaboraviti doček u Marseju, gde se nije čula nijedna reč osim „Živela Srbija“. Za vreme smotre, policija je morala da ide ispred nas, jer je masa bacala cveće i klicala, a devojke silazile da nas poljube – opisivao je Krstić.
Iz Francuske su prebačeni u Bizertu, a na Solunski front stigli su 28. januara 1918, tačno šest meseci posle polaska iz Kvebeka. Do početka proboja prošli su intenzivnu obuku.
Za komandanta fronta izabran je francuski general Franše D’Epere. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije, prvom je komandovao Petar Bojović, drugom Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić.
U nezaustavljivom jurišu, ne štedeći živote, srpska vojska je za 45 dana prešla 600 kilometara, potiskujući neprijatelja i oslobađajući zemlju. Prvog novembra srpska zastava ponovo se zavijorila u Beogradu.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Put dobrovoljaca iz dijaspore ostaje primer vere u otadžbinu. Mitar Krstić, ranjen u jurišu i lečen kod Verije, simbol je generacije koja se bez zadrške odazvala zovu slobode. Otišli su kao radnici, vratili se kao oslobodioci.
Piše: Siniša Krstić
